Zastupnica Miroslava Kuraka tvrdi da su njemu zbog saopštenja Slavko Ćuruvija fondacije povređena ljudska prava, pošto je Apelacioni sud presudio da nema dokaza da je on ubio Slavka Ćuruviju. U odgovoru na tužbu advokatica SĆF ističe slobodu govora i javni interes zbog kojih sud treba da je odbaci
Danas je održano pripremno ročište povodom tužbe Miroslava Kuraka protiv Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) zbog saopštenja posle oslobađajuće presude Apelacionog suda, na kraju devetogodišnjeg procesa protiv četvorice optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine.
Kurak je bio jedan od optuženih koji su dva puta prvostepeno osuđeni na kazne od ukupno 100 godina zatvora, da bi ih u februaru ove godine apelacija pravosnažno oslobodila. Kako je sud utvrdio, za njihovu krivicu nije bilo dokaza.
Slavko Ćuruvija fondacija, koju su osnovali ćerka i sin ubijenog novinara, Jelena i Rade Ćuruvija, posle oslobađajuće presude je objavila saopštenje pod naslovom: „Slavko Ćuruvija fondacija šokirana presudom Apelacionog suda: Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”, zbog koje je Kurak podneo tužbu kojom traži odštetu od 500.000 dinara pošto tvrdi da su mu povređeni ugled, čast i ljudska prava.
Zbog istog teksta, tužbe su podneli i bivši visoki funkcioneri Resora državne bezbednosti i ranije optuženi u procesu za ubistvo Ćuruvije, Milan Radonjić i Ratko Romić.
Dobričanin Nikodinović: Kurak nema veze sa ubistvom Ćuruvije
Pravna zastupnica Kuraka, Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa i drugu dvojicu tužitelja, tražila je od sudije Nevene Ilić da usvoji njen tužbeni zahtev i iznela primedbe na odgovor na tužbu koji je podnela advokatica SĆF Kruna Savović.
Ona je podsetila da su njen klijent, kao i ostala trojica optuženih, pravosnažno oslobođeni za ubistvo Ćuruvije i da nema sumnje da se tekst zbog kojeg je Fondacija tužena odnosi i na njega, iako nijedno ime u tekstu nije pomenuto.
Ona je, pre svega, ukazala na rečenicu iz saopštenja: „Još jednom podsećamo da su oslobođeni oni koji su ubili novinara koga je tajna služba prisluškivala i pratila pre samog zločina…”
Nekoliko je puta ponovila da je sud utvrdio da Kurak nema veze sa ubistvom novinara i da je ovim tekstom „povređeno pravo na poštovanje presude i sudski utvrđenog činjeničnog stanja, kao i svih ljudskih prava Miroslava Kuraka”.
Savović: Slododno iznošenje mišljenja o stvarima od opšteg interesa
Advokatica Kruna Savović, koja je imala značajno manje vremena da odgovori na navode Dobričanin Nikodinović, osporila je tužbeni zahtev i tražila od sudije da ga odbaci.
Podsetila je da je Kurak tokom devetogodišnjeg procesa za ubistvo Ćuruvije bio u bekstvu i tražila da sud ima u vidu da su donete dve prvostepene presude u kojima se Kurak i ostali optuženi osuđuju na po 100 godina zatvora. Navela je i da sud nije utvrdio da su optuženi nevini, već da nema dokaza da bi bili osuđeni.
Dobričanin Nikodinović je istakla da Kurak ni u te dve osuđujuće prvostepene presude nije označen kao ubica Ćuruvije (u presudama je kao egzekutor označeno NN lice, dok su Kurak i Romić osuđeni za pomaganje u zločinu, prim. nov.).
Savović je sa druge strane navela da se u ovom slučaju radi o nedozvoljenoj SLAPP tužbi i podsetila da su, posle donošenja presude Apelacionog suda, trojica ranije optuženih podneli tužbe protiv ukupno sedam lica, ali da očekuje da o tome dobije potpune podatke, koje će sudu naknadno dostaviti.
Kako SLAPP tužbe naš pravosudni sistem ne poznaje, Savović je ukazala da Zakon o parničnom postupku propisuje zabranu zloupotreba procesnih ovlašćenja i tražila od sudije da se izjasni o tome da li se ovde radi o nedozvoljenim tužbama.
Advokatica Fondacije Ćuruvija smatra da je u pitanju pokušaj da se zabrani slobodno iznošenje mišljenja o stvarima koje su od opšteg interesa, odnosno od značaja za javnost, pošto se radi o ubistvu poznatog novinara i kritičara režima Slobodana Miloševića.
Savović je podsetila na presudu Evropskog suda za ljudska prava protiv Rumunije, koja je, kako je istakla, potvrdila stav da bi se usvajanjem ovakvog tužbenog zahteva država nesrazmerno mešala u slobodu izražavanja.
Sa druge strane, predstavnica tužioca smatra da je saopštenje Fondacije dovelo u pitanje sudsku odluku, da predstavlja nepoštovanje suda, kao i nepoštovanje ljudskih prava Miroslava Kuraka. Ona smatra da je temu od opšteg interesa o kojoj je ovde reč definisala upravo odluka Apelacionog suda. Ona kaže da to nije tema od opšteg interesa kojom se nadležni državni organi nisu bavili, kao što je danas to slučaj sa mnogim temama.
„Ovom temom nadležni su se bavili i optuženi su oslobođeni. Četvorica koji su pravosnažno oslobođeni su jedine osobe na svetu za koje sa sigurnošću možemo reći da nisu ubile Slavka Ćuruviju”, istakla je ona.
„Nedostatak dokaza za lice koje je optuženo ne sprečava objavljivanje podataka iz postupka koji su vodili državni organi”, odgovorila je Savović, koja je tražila da sud izvrši uvid i u dokaze na koje se pozivao tužilac u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije, a koji su doveli do dve presude pred prvostepenim sudom kojom su četvorica optuženih osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.
Dobričanin Nikodinović se slaže sa konstatacijom OEBS-a
Prema njoj, jasan je i opšti interes u ovom slučaju, kao i da javnost treba da zna kako je na presudu Apelacionog suda, kojom su optuženi oslobođeni, reagovala Fondacija koja nosi ime ubijenog novinara.
Ona je rekla da poslednja presuda ne može izbrisati prethodne presude – odnosno, da to može pravno, ali ne može i utisak koji su one ostavile u javnosti. Iz istog razloga se ne može govoriti o povredi časti i ugleda onih koji su prethodno dva puta osuđeni na ukupno 100 godina. Podvukla je da u saopštenju nisu pomenuta ničija imena.
Dobričanin Nikodinović je istakla da se ona i Kurak slažu sa konstatacijom OEBS-a da je uznemirujuće što ubistvo Ćuruvije nije rasvetljeno 25 godina, ali da tužilac za to ne snosi nikakvu krivicu. Kasnije je navela da se ona slaže i sa saopštenjima drugih međunarodnih organizacija koje su izrazile negodovanje i šok time što ovo ubistvo nije rasvetljeno.
Ponovila je ono što je govorila i tokom suđenja za ubistvo Ćuruvije, gde je zastupala Romića i Radonjića – da je ubistvo Ćuruvije organizovao i izvršio neko drugi, ali da oni nikada nisu procesuirani. Rekla je i da je protiv Kuraka i ostalih optuženih 10 godina vođena medijska hajka.
„I eto, samo što su odahnuli posle presude i pomislili da su konačno našli mir za sebe i svoje porodice, opet su označeni kao ubice.”
Ona smatra da nisu u pitanju SLAPP tužbe, pošto je, kako tvrdi, u mnogim tekstovima koje je objavila SĆF pisano slično kao u saopštenju, pa za to nisu podneli tužbe. Tužili su zbog saopštenja koje tužilac smatra nastavkom maltretiranja i medijske hajke, kao i ugrožavanjem njegovih ljudskih prava.
Mantra onih, kaže Dobričanin Nikodinović, koji su unapred odredili ko je izvršio ovo ubistvo je propala, te su oni koji su hteli da bilo ko bude osuđen sada nezadovoljni.
Rekla je i da razlog zašto tužilac nije tražio uklanjanje teksta sa sajta taj što je on već objavljen – „šteta je učinjena, Kurak je doživeo šok i to ne može da se promeni”.
UZALUDNA UPOZORENJA SUDIJE
Sudija je par puta upozorila Zoru Dobričanin Nikodinović da je ovo pripremno ročište i da previše dugo iznosi stavove tužbe, ali je ona jako dugim izlaganjem i dodatnim upadicama ostavila malo vremena Kruni Savović da obrazloži razloge svog zahteva za odbacivanje tužbenog predloga.
Obe strane su predložile da se tri postupka (Kurak, Radonjić, Romić) protiv Fondacije objedine, ali je od toga odustala Dobričanin Nikodinović kada je sudija kao vremenski rok za takvo suđenje odredila dve godine i pet ročišta. U slučaju da sud odluči da sudi odvojeno, vremenski rok je šest meseci.
Savović je ostala pri predlogu da se suđenje objedini i ukazala da je Fondacija neprofitna organizacija i da će se na taj način smanjiti troškovi procesa.
Početak suđenja je zakazan za 3. april u 14 sati u Drugom osnovnom sudu u Katanićevoj ulici i kao svedok je pozvan Miroslav Kurak. |
Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija