ENOdnos G17 Plus i Kurira bio je do uspostave vlade Koštunica-Labus profesionalan i prilično osetljiv. Prema njima smo morali da budemo pažljivi, ne zato što su novinari Kurira bolji i profesionalniji od drugih novinara, već zato što je reč o veoma čitanim dnevnim novinama koje deluju na marginama profesionalnosti i dobrog ukusa. Razlika između urednika Kurira i profesionalnog novinara slična je razlici između advokata i sudija. Advokat ne mora da bude čestit i pravedan da bi dobro obavljao svoj posao. Kao što pravedno suđenje nije moguće bez lukavih advokata, tako ni demokratija nije moguća bez žute štampe. Ako u državi neko treba da bude samovlasan, bolje je da to budu novinari nego političari.
Mi nemamo ništa protiv provokativnog i istraživačkog novinarstva. Međutim, list Kurir vremenom je prestao da poštuje najosnovnija pravila novinarske etike. Do sredine juna prošle godine u Kuriru su još uvek smatrali za potrebno da proveravaju tekstove koje objave, a da pri tom ostave malo mesta i za argumente druge strane. Činjenica da su prestali to da rade, potvrđuje i pravu prirodu tih dnevnih novina. Odf lista koji sme svakoga da optuži, postali su novinarska paravojska koja brzo i bez bilo kakvih obzira svakome presuđuje. Kada je Kurir započeo jednu čisto privatnu kampanju blaćenja Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića, odlučili smo da stranka više ne daje izjave niti saopštenja listu Kurir. Do danas je takva politika dala veoma dobre rezultate. Uredništvo Kurira nam često zamera otvaranje korupcionaških skandala iz 2003. godine. Između obaranja korumpirane DOS-ove vlade i kmpanje koju vodi Kurir, ipak postoje dve bitne razlike. Iza svega što smo tada objavili, mi smo stajali lično. Svi ljudi koje smo optužili za korupciju se još uvek nalaze na sudu. Mi na sud ne utičemo, ali je sasvim jasno da su svi oni poneli punu političku odgovornost. Suočene sa dokazima, smesta su se odrekle i njihove stranke (gospoda Janjušević i Kolesar i gospođa Marija Rašeta-Vukosavljević su posle mesec dana morali da podnsu ostavke, a krivotvoreno glasanje u Narodnoj skupštini priznao je i Boris Tadić lično). Čak je i Dušan Mihajlović posle sam priznao da je „crna ovca“ DOS-a. Prirodno, nama je žao što je korupciju morala da otkrije i obelodani, tada opoziciona, stranka G17 Plus, a ne nezavisni mediji.
Na drugoj strani, da li neko ozbiljan zaista misli da su pitanja zakonito dodeljene stipendije koju je Milica Labus dobila u vreme dok joj otac nije bio na vlasti, duga Elektroprivrede koji su rešavala ministarstva u kojima nema ljudi iz G17 Plus ili stambenog kredita guvernera Narodne banke Srbije, bilo šta drugo osim besmislica koje plasiraju frakcionaši i pripadnici bezbedonosnih struktura raznih opozicionih i pseudovladajućih stranaka? Najznačajniji vidljivi nosilac svega toga bio je Kurir. Činjenica je da se blaćenje G17 plus sprovodi istom logikom kao i reklamiranje piva, neprekidnim ponavljanjem izlizanih fraza, i da se za kreatore javnog mnjenja u Srbiji više nije važno šta je istina, već samo i jedino da se istina ne čuje.
Istina je da je G17 plus ostvario pet od svojih šest predizbornih obećanja (objavljenih na kalendaru za 2004. godinu). Država je danas značano bogatija, sprovedene su mnogobrojne veoma bolne i potrebne reforme. Uveden je red u finansijskom sektoru, Srbija prvi put ima suficit u budžetu, uspešno je uveden PDV i završena je fiskalizacija. Plate i penzije se redovno isplaćuju, vraća se stara devizna štednja i Zajam za poreporod Srbije, kao i novac prevarenim štedišama „Dafiment banke“ i „Jugoskandik banke“. Agrarni budžet je povećan tri puta, a Srbija prvi put ima strategiju razvoja poljeprivrede. Srbija je dobila pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti.
Zamera nam se što poštujemo zakon i što se zalašemo da zakon važi jednako za sve, pa i za finansijere vladajućih stranaka, za sive eminencije opozicionih kohabitanata i za njihove advokate iz Kurira. Vlasnik Kurira je tražio povoljnosti za svoje novine još pre godinu dana. Dobili su povoljnosti koje su dobili i svi drugi. Jedino ograničenje može biti zakon, i državni činovnici koji su članovi naše stranke i toga se drže, i kad je reč o onima koje privatno cene, i kad je reč o onima koje preziru. Predstavnici Kurira prvo su oholo tvrdili da su čisti pred zakonom: Sada kada je dokazano da to baš i nije tako, tvrde da im država naplaćuje više nego drugima. Država ne pripada stranci G17 plus, a ne pripada ni Kuriru. Da se ne držimo tih pravila, naplata poreza u Srbiji danas ne bi bila uspešnija u odnosu na druge države istočne Evrope.
Zbog primitivne i zlonamerne kampanje protiv naše stranke koju sprovodi Kurir, pravdu smo potražili na Sudu časti Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Očekivano, nismo je dobili. Saslušanje predstavnika Kurira pred Sudom časti NUNS-a bilo je obeleženo snažnim i uspešnim pritiscima i uvredama koje su predstavnici Kurira upućivali gospoći Nadeždi Gaće i gospodinu Nebojši Bugarinoviću. Preplašeni sud na kraju je pozvao Kurir na veću profesionalnost, a stranku G17 plus na „umerenost“ u sprovođenju poreskihzakona i, naravno, na prestanak saradnje sa Kurirom. Dakle, važno je bilo da se ne zamere „kolegama“. Zato je u Srbiji moguće biti pravdan samo prema dalekoj prošlosti i cenjen samo posle smrti. Do sada smo imali uspeha i Kurir svakako nije prepreka koja bi mogla da nas zaustavi.
Ivana Grbić portparol G17 plus
