ENTokom aprila, prema Janjićevim rečima, najviše je kršena etička kategorija definisana kao zabrana senzacionalizma, objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta, glasina i ogovaranja izmišljenih pisama i pisama čiji autor nije poznat ili identitet nije proverljiv. Po učestalosti sledi kršenje pravila po kome informacija mora biti proverena iz najmanje dva izvora, a treće po učestalosti kršenja je pravilo koje obavezuje novinara da pišući o spornim pitanjima sasluša obe strane i iznese njihove stavove, odnosno da u tekstu naznači ukoliko je jedna strana odbila da se izjasni.
Poluistine, kampanja protiv pojedinaca ili političkih i drugih grupa zasnovana na poluistinama, haranga protiv političkih neistomišljenika, psovke i neistine i dalje su karakteristika dela srpske štampe, ocenio je Savet za štampu.
Janjić je naglasio da je „najzanimljivije“ od primera kršenja profesionalnih standarda pisanje o bivšem potpredsedniku Vlade Srbije Čedomiru Javanoviću posle njegovog svedočenja u Specijalnom sudu, kada je izneo optužbe protiv vladajućih krugova i nekih institucija. Ukazujući na to da je većina listova na odgovarajućem profesionalnom nivou pisala o tom slučaju i prenosila reagovanja na optužbe, Janjić je istakao da je „u vodećim tabloidima povedena kampanja protiv Jovanovića, na način neprimeren pravilima novinarske profesije“. On je podsetio na feljton sa stenogramima Jovanovićevih navodnih telefonskih razgovora sa šefom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, koji je objavljivao list Kurir. Naglasio je da je list nastavio feljton, bez obzira na tvrdnje više ljudi da se ne radi o razgovoru u kom je učestvovao Čedomir Jovanović, već drugi čovek sa istim imenom. Janjić je dodao da je Kurir tek 18. aprila reagovao na te navode, tvrdeći da je stenogram autentičan i da je dobijen od službi zaduženih za snimanje telefonskih razgovora. U svetu su, kazao je Janjić, poznati slučajevi da iz tajnih službi u štampu „procure neki podaci“, ali u takvim slučajevima država koja je vlasnik podataka, odmah reaguje.
– Srpska država se, međutim, ne oglašava pa se stiče utisak da postoje centri moći koji, mimo odgovarajuće kontrole, mogu po sopstvenom nahođenju da u javnost izbacuju kompromitujuće podatke o bilo kome – naglasio je Janjić.
Naglašavajući da bi u štampi trebalo objavljivati i tekstove sa podacima koji nose oznaku tajne, ako je to od opšteg društvenog interesa, Janjić je rekao da se to, međutim, može činiti samo ako je „višestruko proverena autentičnost“ tih podataka.
Advokat Dragoljub Todorović rekao je da u Srbiji jedino Bezbednosno-informativna agencija ima tehničke mogućnosti i može da obavlja prisluškivanje. Todorović je podsetio da se, u vreme kad su vršena prisluškivanja o kojima sada pišu mediji, na mestu zamenika šefa BIA nalazio Milorad Bracanović, koji je kasnije optužen za više krivičnih dela, te da je on kontrolisao sva prišluškivanja. U izveštaju takozvane Koraćeve komisije, podsetio je Todorović, konstatovano je i da su pripadnici UBPOK koristili neke podatke koje im je „podvaljivala“ BIA te da je moguće da su podaci falsifikovani i za novine. On je podsetio da se takvi stenograni mogu koristiti samo u krivičnom postupku, te da postoji krivično delo neovlašćenog iznošenja podataka.
N.B.
