ENOtkako se u leskovačkom kraju štampaju nedeljni i periodični listovi,
novinama, ali i ostalim medijima, nikada nije bilo gore. Pojede ih
besparica. Bez obzira na njihov status, bili oni privatizovani ili ne,
trebalo bi da ,,služe narodu’’ i izveštavaju o svemu što je zanimljivo
za čitalačku publiku. Tako na početku otvorenog pisma javnosti u članku
pod naslovom ,,Sluge i gospodari’’ piše u poslednjem broju nedeljnika
Naša reč glavni i odgovorni urednik Ljubiša Dinčić.
Naša reč će, inače, naredne godine napuniti šestu deceniju, jer se prvi
broj pojavio daleke 1944. godine, dok se na južnosrbijanskim prostorima
još ratovalo. Bila je i ostala svedok vremena. Naravno, nekima se nije
dopadala zbog uređivačke koncepcije, ali su je takođe mnogi rado čitali.
-Bez podrške lokalne samouprave, novine ne mogu da se štampaju. Toga
treba da budu svesni i oni koji odlučuju kako se troše pare poreskih
obveznika – podseća Dinčić i dodaje da građani sigurno ne bi glasali da
se ugasi najstarije glasilo na jugu Srbije.
Naša reč je, prema oceni glavnog urednika, zbog ,,politike nagodbi’’
imao čak 31 zaposlenog i posle desetogodišnjeg poslovanja sa gubicima,
prošle godine prvi put je poslovala sa ostatkom dohotka i to je,
izgleda, bio znak za ukidanje dotacija.
– List od maja ove godine, posle promene opštinske vlasti, do pre neki
dan nije dobio nijedan dinar iz opštinske kase, iako postoji godišnji
ugovor do 31. decembra 2008. godine. Od tog datuma zarade kasne,
problemi sa finansijama se gomilaju i pravo je čudo kako se Naša reč i
dalje pojavljuje svakoga petka – kaže glavni urednik ovoga glasila.
Gradsko veće Leskovca je ipak pre dva dana donelo odluku da finansijski
podrži redakciju Naše reči sa 300.000 dinara, ali u toj medijskoj kući
ističu da je to samo manji deo njihovog opravdanog zahteva. Ipak, ova
sredstva su dobrodošla, jer je nekoliko novinara i saradnika naše reči
poslednjih dana napustilo redakciju uz otpremninu koju bi trebalo da
dobiju narednih nedelja. Odluka o dodeli pomoći, inače, nije u vezi sa
člankom ,,Sluge i gospodari’’ u kome se otvoreno kritikuje ponašanje
lokalne vlasti koja je zaboravila svoje finansijske obaveze prema Našoj
reči.
Treba, inače, podsetiti da su u ovom nedeljniku radili mnogi, kasnije
veoma afirmisani novinari, a da je i danas ova redakcija velika škola
za mlade predstavnike ,,sedme sile’’ koji bi hteli da makar deo svoje
životne i radne biografije ispisuju u ovom kolektivu.
Problem opstanka prisutan je i u Radio Leskovcu, koji je ostao gotovo
bez dinara, ali i bez novinara i to posle dva pokušaja promene
vlasničke strukture i odlaska grupe novinara. Suočena sa gašenjem
programa ove radio stanice, v.d. direktora Olgica Petrović donela je
odluku da u studio bude vraćeno nekoliko novinara i da se istovremeno
pokrene opsežna akcija, odnosno ostvari ideja da ta radio stanica bude
opštinski javnis servis.
U ovom trenutku, među leskovačkim medijima čiji je osnivač bila lokalna
samouprava, najpovoljnije je stanje u TV Leskovac, koja je lane
privatizovana i od pre dva meseca pokrenula je čak nedeljno glasilo
,,Panorama’’, a saradnici tog nedeljnika su novinari te televizijske
stanice.
