EN
Tabloidi se trude da, kad već nogu sadržajem, formom oponašaju ozbiljne dnevne novine, budući da im je osnovni zadatak sluđivanje širokih čitalačkih masa i držanje stanovništva u stanju neposredne borbene gotovosti. Tu su svi regularni nazivi rubrika, „Vesti“, „Sport“, Srbija“, „Svet“, kako novinarski bog zapoveda. Kad bi bili pošteni, rubrike bi nosile malo drugačije naslove, recimo „Laža“, „Paralaža“, „Dezinformator“, „Živa lomača“, „Po predsednikovom naređenju“, „Kako ministar kaže“, „Search & destroy“, ali besmisleno je očekivati poštenje od onih koji su dobrovoljno pristali da budu trovači sopstvene nacije zarad ličnog probitka.
Tabloidi su baš zabrazdili u toj mimikriji, tako da čak objavljuju vesti iz kulture, a neki imaju i posebne
rubrike namenjene ovoj nepopularnoj sferi života. Kada se povede reč o ovim specifičnim paramedijskim
proizvodima (kupuju se na trafici, ali nisu novine), niko ne poklanja pažnju ovim temama. Stiglo je leto,
doba lakih sadržaja, pravo je vreme da ispravimo vekovnu nepravdu nanetu kulturnim tabloidnim
pregaocima.
Vesti sa crvenog tepiha
Dobar deo vesti iz kulture otpada na događaje sa crvenog tepiha i iz njegove okoline. Tu možemo saznati
koliko se puta ženio poznati glumac, u kakvom je zdravstvenom stanju slavna glumica, s kim je glumac
varao suprugu pevačicu dok im je brak bio u krizi, kakva je bila venčanica koju je obukla ćerka popularne
spisateljice lakog štiva, šta je pevačica radila u cik zore i na kom prestižnom univerzitetu studira unuk
pokojne legende srpskog glumišta. Pored ovih nasušnih obaveštenja koja iz temelja menjaju našu
predstavu o domaćoj kulturnoj sceni, tabloidi objavljuju i vesti iz tekućeg kulturnog života. Tako nas
„Informer“ obaveštava da „novi roman Vesne Dedić ostavlja bez daha“, što je anonimni autor teksta
isprobao na sopstvenim plućima, pokoj mu duši.
Nađe se tu i pokoji dirljiv naslov, na primer „Deka od 83 godine objavio knjigu pesama!”
“Miljko iz Kosjerića ima biblioteku kao iz filma”. Dotična biblioteka broji 13.000 knjiga, što je nepotpisani
novinar viđao samo na filmu, ali na takve paranormalne pojave nije nailazio u stvarnom životu, čak ni u
domu svog načitanog urednika D.J. Vučićevića.
Jesenjin, Baja i drugi klasici
Kulturna redakcija “Srpskog telegrafa” posvećena je kompleksnijim temama, oni se bave međusobnim
uticajima velikih umetnika. Tako nas obaveštavaju da je na opus Baje Malog Knindže presudan uticaj
imala poezija Sergeja Jesenjina, kako je pevač sam priznao, a dodao je i da je pročitao Šolohovljev “Tihi
Don”. Šteta što neznani autori teksta nisu produbili ovu tajnu vezu. Jesenjin je bio omiljeni pesnik
sovjetskih kriminalaca, znali su desetine njegovih pesama naizust, o tome je pisao Varlam Šalamov u
“Pričama sa Kolime”, a Baja je opevao mnoge zločince, poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića, za
koje su ruski razbojnici i lopovi puki amateri.
“Alo” se takođe bavi ruskim klasicima, konkretno Dostojevskim, otkrivajući šta mu je bila “životna
inspiracija” u tekstu začudnog naslova “Čekajući na presudu smrti ja bih radije ‘bez razmišIjanja izabrao
da živim’”, za šta krivicu snosi novinar njihove kulturne redakcije pod inicijalima G.T. (Google Translate).
Isti tabloid najavljuje i neke buduće klasike, kao što je delo izabranih misli i maksima Jovane Jeremić pod
neočekivanim nazivom “Jovanizmi”, za koje redakcija opravdano predviđa da će se naći u školskim
udžbenicima, verovatno čitankama.
Književnost je opasna po život
Dok pobrojani tabloidi kulturu tretiraju kao podrubriku “Zabave” ili “Zanimljivosti”, redakcija lista
“Objektiv” ima mnogo ozbiljniji pristup. Oni imaju rubriku “Kultura” podeljenu na podsekcije “Film”,
“Serije”, “Muzika”, “Knjiga” itd, sve kako dolikuje. Deo posvećen literaturi pokazuje trajnu opsesiju
tragičnim spisateljskim sudbinama, patnjom, teškim bolestima, mučnim životom, suicidom i raznim
patološkim pojavama.
Evo par tipičnih naslova: “Napunila džepove kamenjem i skočila u reku: Slavna književnica preživela
jezive traume, pa presudila sebi”, “Volela je žene, tragično skončala od teške bolesti”, “Prezirala brak,
živela burno, završila bedno”, “Sedam samoubistava u porodici i mentalno obolela sestra: mračna
ispovest unuke slavnog nobelovca”, “Radio u pošti, borio se s alkoholizmom”, “Umrla je od teškog
oboljenja u bedi, sama i zaboravljena”.
Poruka je jasna: književnošću se bave neki sumanuti muškarci i žene, poremećeni umovi, manijaci,
pisanje je opasno po život, ne pokušavajte ovo kod kuće. Za razliku od tih asocijalnih, abnormalnih
pojedinaca i pojedinki, pošten svet se ne zaluđuje literaturom i sličnim zaludicama, već gleda od čega se
živi i piše za kulturne rubrike po tabloidima. Da parafraziram onu Miloševićevu ministarku: Lepše je sa
tabloidnom kulturom.
