EN
Osim domaćih nagrada za novinarski rad za koji je, prema ocenama kolega, stekla prestiž i kredibilitet u javnosti, kao i nepodeljeno poštovanje u profesiji, Ljubica Gojić zavredela je i odlikovanje “Vitez nacionalnog reda Legije časti“, koje joj je dodelio predsednik Francuske Emanuel Makron.
Razgovarali smo sa Ljubicom Gojgić, koja od 2015. godine uređuje i vodi emisiju “Pravi ugao“ na RTV-u, šta za nju ovo priznanje predstavlja.
– Bilo je to lepo iznenađenje. Radujem se priznanju u čijem obrazloženju stojih pohvala profesionalizmu i zalaganju za demokratske vrednosti, slobodu medija i izražavanja uopšte. To jesu temelji na kojima sam, pre skoro 30 godina, zamislila da ću graditi novinarsku karijeru. Priznanje dira i jednu posebnu porodičnu žicu, koja uvek zadrhti na pomen Francuske, zbog sećanja na zajedničku, pobedničku borbu naših predaka u Prvom svetskom ratu.
Da sada imate intervju sa Emanuelom Makronom, koje biste mu prvo pitanje postavili?
– Zahvalila bih na podršci slobodi izražavanja i medija u Srbiji, iskazanoj kroz priznanje koje mi je dodeljeno. A pitala bih kakve su šanse Srbije da postane članica EU ne priznajući jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova?
U emisiji “Pravi ugao“ gosti su bili i iz državnog vrha, ali i opozicije, što je retkost na našoj sceni. Koja je tajna da se i jedni i drugi odazivaju na pozive i odgovaraju na oštra pitanja?
– Nema tajne. Postoji duboko uverenje da samo dajući prostor svima “Pravi ugao“ može da opravda svoje postojanje. I odmah zatim ima i dosta upornosti da ubedim neke goste da ne beže od razgovora.
Jedan od komentara naših čitalaca, na informaciju da ste dobitnica priznanja, je da mnogi političari u emisiji “Pravi ugao“ izgledaju “zbunjeno“. Kakav je Vaš utisak?
– Ne bih potcenjivala sagovornike, naročito ne političare. Po pravilu su manje zbunjeni nego što izgledaju.
Novinari se često žale da jedni ili drugi odbijaju da odgovaraju na njihova pitanja. Kod Vas to nije slučaj. Kako gledate na ovako “podeljenu“ situaciju?
– Srpsko društvo je veoma podeljeno a mediji se, i više nego što je prihvatljivo, ponašaju u skladu sa onom izrekom da su “ogledalo društva“. Previše je pojednostavljivanja i svrstavanja na jednu ili drugu stranu u svetu koji se prikazuje kao crno-beli, a znamo da nije. Medijima se nameće obaveza da stanu pod jednu ili drugu zastavu a deo strategije predstavlja i to izbegavanje susreta i razgovora sa novinarima koji “nisu naši“. To nije iznenađujuće, nije ni nova pojava. Ono što brine jeste slabljenje otpora samih novinara, tezi da to tako mora i da bude.
Šest godina uređujete i vodite emisiju na RTV-u “Pravi ugao“. Javni servis je često na udaru kritika. Kako kritikuju “Pravi ugao“?
– Javni servisi su vlasništvo građana pa moraju biti osetljivi na kritike. Nije previše očekivati visoke standarde od najsavršenije zamišljenog medija – javnog servisa. U vremenima kada pojedinačni ekonomski, politički i drugi interesi potiskuju javni interes, javni servisi treba da budu najjači glas građana. Što se “Pravog ugla“ tiče imamo više pohvala nego kritika, zar ne? Ali i sve kritike ozbiljno razmatramo.
Dobitnica ste i nagrade UNS-a “Aleksandar Tijanić“ za borbenost u novinarstvu. Koliko su novinari danas borbeni za interes građana? Da li biste nekog novinara posebno izdvojili u toj upornosti?
– Bez borbenosti i hrabrosti nema dobrog novinarstva. Te važne osobine prepoznajem kod mnogih kolega. Izdvojila bih svakog novinara koji opstaje, veruje u misiju i važnost novinarstva, ima energiju da se bori, poštujući profesionalne i etičke standarde.
Ljubica Gojgić počela je karijeru u Radio Indeksu, bila je novinarka NIN-a i urednica u Informativnoj redakciji B92, a naročito se istakla kao specijalni izveštač iz Haškog tribunala. Dobitnica je nagrada “Aleksandar Tijanić“ za borbenost u novinarstvu, “Dimitrije Davidović“ za uređivanje (UNS) i Stanislav Marinković (list “Danas“).
