ENDa biste razumeli objasniću vam zašto je taj „zagrljaj“ operatora i stranih televizija, koje se reemituju u kablovskim mrežama u Srbiji, za lokalne televizije bio fatalan.
Kada vam na kućnu adresu banu iz SBB, KDS, Telekoma…nudeći na desetine domaćih i stranih kanala vi ste u dilemi koju ponudu da odaberete. I logično ko ima najbolju cenu, izbor kanala, kvalitet slike i tona…dobiće vašu naklonost i pretplatićete se na tu mrežu.
Tek kad stigne prvi račun videćete da ste potpisali da ne možete da menjate provajdere bez obzira što on menja sadržaj ponude, povećava cenu, menja redosled kanala, neke (zbog kojih ste se možda i pretplatili) izbacuje iz osnovnog paketa, itd.
A običan gledalac koji plaća kablovsku televiziju ne zna i ne zanima ga na koji način i pod kojim uslovima provajderi ugovaraju emitovanje televizijskih programa u svojim mrežama.
Da biste vi u nekoj mreži gledali TLC, Animal Planet, Euro Sport ili Fox operatori vlasniku tog stranog kanala plaćaju od jednog evro-centa do jednog evra po korisniku, zavisno od dogovora.
Ako neki provajder ima milion korisnika, a u mreži ima 50 stranih kanala, sami izračunajte koliko „naših“ para odlazi preko granice.
Istovremeno sve domaće televizije operatori preuzimaju potpuno besplatno, a ne tako retko od nekih traže da im plate što će ih uvrstiti u svoju mrežu ili zahtevaju da im gratis reklamiraju ponudu. Što je još nepovoljnije za domaće emitere, ako ne prihvataju uslove operatora, bez obzira što imaju dozvolu regulatora (REM) oni mogu da ih izbace iz mreže.
Upravo tako se godinama vršila diskriminacija nad lokalnim televizijama i njihovo kontinuirano uništavanje. Operatori su plaćali naknadu prekograničnim kanalima, a domaće televizije su besplatno ustupale svoje programe provajderima koji su ih prodavali građanima.
Zamislite šta bi se desilo ako svi domaći kanali odlučili da izađu iz kablovskih mreža. Ko bi se tada pretplatio na kablovsku televiziju u kojoj nema ni jednog domaćeg kanala.
Da li bi to bio interes Srbije, da se građanima uskrati da gledaju domaće televizije?
Istovremeno dok su strani (prekogranični) kanali preuzimali primat zauzimajući najbolje pozicije u numeraciji, prepuni domaćih reklama (što naši zakoni zabranjuju), bez bilo kakvih obaveza da poštuju domaće zakone, da plaćaju nadoknadu REM-u, SOKOJ-u, OFPS-u, lokalne televizije grcaju u problemima. U slučajevima (a takvih je bilo) da su neki provajderi iz svoje mreže izbacivali domaće kanale oni su se automatski gasili,bez obzira što su imali dozvolu regulatora.
Lokalne televizije, za razliku od prekograničnih, moraju da imaju opremu, studija, tehniku, ljude, da plaćaju poreze i doprinose, nadoknade REM-u, SOKOJ-u, OFPS-u…
Kao što se vidi u ovom „sendviču“ mali broj lokalnih televizija je preživeo. Taj trend će se nastaviti, ali još brže nego do sada.
Da bi opstale domaće televizije neophodno je da REM poštuje postojeće zakone, da zabrani nelegalno emitovanje reklama na prekograničnim kanalima (prema podacima REM-a oko 11% marketinškog budžeta odlazi tim televizijama, oko 20 miliona eura godišnje i ni jedan euro lokalnim emiterima) i da se zakonom utvrdi obaveza da operatori plaćaju nadoknadu po svakom korisniku svim domaćim televizijama koje se nalaze u njihovim mrežama.
Samo tako svi učesnici u medijskoj-tržišnoj utakmici u Srbiji imaće iste uslove, a to je jedan od zahteva EU i Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji čiji je potpisnik Republika Srbija.
Prema mojim saznanjima oko 50 lokalnih televizija, koje su najznačajnije za informisanje lokalnog stanovništva, nalazi se na korak do zatvaranja.
Država Srbija je na potezu: da li su građanima Srbije koji plaćaju kablovsku televiziju, posebno u unutrašnjosti, važniji TV Vranje, RTV Mag, TV Zdravlje ili TLC, AXN, Animal Planet, Universal …i da li je bolje za Srbiju da novac građana kojim plaćaju kablovske televizije i domaćih kompanija namenjen za oglašavanje odlazi na inostrane račune ili lokalnim televizijama koje deo tih prava kroz PDV vraćaju u budžet?
