EN
Srpska napredna stranka ove godine obeležava neslavni jubilej vladavine terora, te se može pohvaliti,
između ostalog, i da je medije dovela do potpune propasti. Možda je udobno pričati iz beogradskog
kruga dvojke kako je biti novinar, ali u unutrašnjosti Srbije, profesionalni mediji i istinski novinari
dovedeni su do ivice egzistencije. O tome urednici i novinari govore za Dosije.
Sanja Petrov (Slobodna reč, Vranje):
Dva najčešća problema sa kojima se suočavamo od osnivanja portala 2020. su nedostatak zvaničnih
informacija usled zatvorenosti institucija prema medijima nad kojima nemaju kontrolu, kao i pokušaji
diskreditacije i umanjivanja na značaju onoga što radimo. Često na odgovore nadležnih čekamo predugo,
kada tema već prestane da bude aktuelna, ili ih uopšte ne dobijemo, dok su mediji naklonjeni vlasti na
izvoru informacija. Ljudi koji su u izvršnoj vlasti u Vranju se najčešće ne javljaju novinarima koji kritički
izveštavaju i stiče se utisak da je manjina dostupna za komentare više zbog nekog ličnog poznanstva, jer
je manji grad, nego zbog osećaja odgovornosti prema javnosti.
Slaviša Milenković (KruševacPress):
Izvori finansiranja lokalnih medija su nestabilni. Ogromna većina se finansira putem projekata što utiče
na unutrašnju organizaciju, kadrovsku politiku i način rada. Obezbeđivanje sredstava preko marketinga
ide teško, jer sve kontrolišu beogradske agencije, oglašivača na lokalu je malo. U jurnjavi za projektima i
sredstvima mediji često zapostavljaju fokus rada koji bi trebalo da bude na kvalitetnim tekstovima.
Mediji koji nisu bliski režimu susreću se i sa brojnim problemima u radu kao što su zabrane prisustva
javnim događajima, uskraćivanje određenih informacija ili, recimo, ignorisanje. Mi smo, primera radi,
prošle godine imali situaciju da niko od nadležnih nije želeo da nam dostavi tražene informacije. Radili
smo projekat koji je finansiran od Grada Kruševca a tema je bila nasilje nad ženama. Centar za socijalni
rad, Policijska uprava, Dom zdravlja – svi su nas ignorisali, iako je reč o važnoj socijalnoj temi za lokalnu
zajednicu. Tretiraju nas kao da smo vazduh.
Sanja Đorđević (Storyteller; slovačko-srpski portal, Maglić):
Jedan od glavnih problema sa kojima se, kao novinarka portala Storyteller susrećem, jeste neažurnost i
nedostupnost državnih institucija, odnosno ljudi koji okreću zupčanike u njima. Vršioci javnih funkcija
negde su propustili da shvate kako “javno“ podrazumeva saradnju sa medijima i da, osim nadređenima
u svojoj stranci, račune polažu i građanima. Naravno da ima čudaka koji svoj posao, zapravo, i rade, i u
slovčakoj zajednici se može reći da postoje. Bez njih, praćenje života lokala i manjinske zajednice ne bi
bio moguć.
Sava Majstorov (SOinfo, Sombor):
Osnovni problem, karakterističan za najveći deo Srbije, jeste najezda “instant” portala, dnevnih listova i
televizija “sa zadatkom”. Izdvajaju se ogromne sume javnog novca za propagandu, manipulacije i
plasiranje lažnih vesti u medijima bez impresuma, uspostavljenih da potpuno slude generalno slabo
pismene konzumente medijskih sadržaja. Aktuelni politički sistem je obesmislio projektno finansiranje,
učinio da poslovna saradnja sa slobodnim medijima, za većinu potencijalnih partnera, bude preveliki
rizik, a da kvalitetni sagovornici, posebno lokalni, zbog društvenih prilika, uglavnom insistiraju na
anonimnosti. Sve ovo prati konstantan pritisak na novinare, izostaju pozivi za javne događaje i odgovori
na brojna važna pitanja. Vređali su nas, targetirali, pa čak i izbacivali sa pojedinih skupova. Policija je
nakon tajnog snimanja i praćenja tokom blokada puteva podnela prekršajne prijave protiv članova
redakcije, okarakterisanih kao organizatori protesta, odnosno, u još dva navrata, kao učesnika protesta.
Miodrag Blečić (IN Medija, Inđija):
Novinari IN Medija imaju poprilično lošu komunikaciju sa predstavnicima lokalne samouprave, tačnije
vlastima na lokalu, pored činjenice da naš medij negiraju iako je registrovan, ne obaveštavaju nas o
ključnim događajima koji su važni za građane. Time sprečavaju novinare našeg portala da rade u javnom
interesu, odnosno da objektivno, nepristrasno, istinito i pravovremeno izveštavamo stanovnike opštine
Inđija. Iako do informacija koje su bitne za naše čitaoce na kraju ipak dođemo, lokalana vlast uglavnom
ne odgovora na pitanja naših novinara, uz obaveznu opasku koja podrazumeva omalovažavanje novinara
ili čitave redakcije. Na konkursima za sufinansiranje medija učestvujemo redovno, ali do sada naši
projekti nisu podržani jer u komisijama sede članovi fantomskih udruženja novinara, samozvani medijski
stručnjaci bliski vlasti… Novčana sredstva se dodeljuju medijima čiji su zakonski zastupnici funkcioneri
vladajuće stranke kao i oni koji više rade PR nego što se pridržavaju Kodeksa novinara i rade u javnom
interesu.
Ivana Đorđević Metodiev (Info Plus Vranje):
Pokušaji političkih uticaja, ekonomskih pritisaka, nedovoljni broj zaposlenih u redakciji, te relativno niska
primanja novinara, najčešći su problemi sa kojima se gotovo desetak godina suočavamo na putu
izgradnje profesionalnog i nezavisnog medija. Pored finansijskih poteškoća sa kojima se svakodnevno
susrećemo, nama je puno teže da dođemo i do informacija jer su izvori zatvoreniji, a politički pritisci veći
nego što je to recimo u nekim većim centrima. Netransparentno javno finansiranje kako na republičkom
tako i na lokalnom nivou i zasićeno medijsko tržište posebno su izraženi i koriste se isključivo u svrhu
političkog uticaja na medije. Kako je marketinško tržište veoma slabo, zavisimo od projektnog
finansiranja, koje je, kako sam navela, dosta netransparentno. Zbog toga danas javnom scenom
dominiraju oni mediji čije izveštavanje nije objektivno i koji, zapravo, služe kao PR služba partije na vlasti.
Pošto se nalazimo u teškoj finansijskoj i kadrovskoj situaciji, dolazi i do problema sa kvalitetom i
kvantitetom našeg programa, pa moramo da angažujemo povremeno honorarne saradnike kako bismo
taj deo premostili.
Aleksandar Milijašević (Dijalog Net, Valjevo):
S obzirom na to da je Dijalog Net neprofitni medij koji obrađuje teme od javnog interesa, ključni
problemi su netransparentnost i nedostupnost javnih finansijskih sredstava. Naime, iako redovno
konkurišemo kako kod lokalne samouprave, tako i kod nadležnog ministarstva, ne uspevamo da
dobijemo finansijsku podršku iz javnih sredstava. Kao poseban kuriozitet može se navesti odluka
komisije za medijski konkurs grada Valjeva. Za projekte koji su se odnosili na teme poput zaštite ljudskih
prava na lokalnom nivou, kao i borbu protiv korupcije na lokalnom nivou, obrazloženje komisije koja je
odbila njihovo finansiranje glasilo je – projekat ne prepoznaje javni interes.
Aleksandar Stojanović (JugPress, Leskovac):
Bavljenje ovim odgovornim i ozbiljnim javnim poslom na način na kom se bazira naša uređivačka
politika, godinama unazad uzrokuje brojne poteškoće objektivne prirode. Pritisci vlastodržaca,
opstrukcije državnih, okružnih i gradskih institucija, povremeni, nikad do kraja ispitani hakerski napadi
na naš sajt, etiketiranje i targetiranje naših novinara, sve u kombinaciji sa uvek prisutnim finansijskim
poteškoćama, dovode do stanja koje je, svojevremeno, parafrazirano, najbolje opisao Če Gevara: “Mnogi
nam kažu da smo avanturisti i mi to priznajemo. Mi smo od one vrste koja je spremna da žrtvuje vlastitu
kožu da bi branila svoje istine.“ Tužba Milenijum grupe protiv naše kuće, zbog prenošenja konferencije
za novinare Narodne stranke i njenog predsednika Vuka Jeremića, samo je još jedan u nizu pritisaka i
zastrašivanja, po vrlo jednostavnoj formuli: Pišeš nešto što nam nije po volji – plaćaš. Kada se uzme u
obzir da su prvobitni odštetni zahtevi bili 200.000 evra za dva objavljena teksta, ne radi se samo o
plaćanju. Radi se o zatvaranju. Sa tim se suočavamo iz godine u godinu. Čegevarin način života jeste
inspirativan, ne i dugotrajan. Ukoliko se klima u srpskom društvu u pogledu medijskih sloboda ne
popravi.
Isidora Kovačević (Podrinjske, Šabac):
„Podrinjske“ su se u prethodnom periodu suočile sa ozbiljnom finansijskom krizom, te smo morali da
prestanemo sa radom, a zatim da obezbedimo sredstva da novine izlaze povremeno, odnosno, prestale
su da budu nedeljnik. Finansijska kriza nastala je nakon što nam je onemogućeno da dobijemo sredstva
na konkursima za finansiranje medijskih sadržaja, uprkos dobrim projektima koje pišemo, ali i zbog toga
što smo ostali bez oglašivača i pretplatnika. Čak nam je i Međuoopštinski istorijski arhiv otkazao
pretplatu a zatim su odbili da arhiviraju čak i besplatan primerak novina iako su u obavezi da to čine.
Pored finansija, našim novinarima je onemogućeno da dobiju informacije od javnog značaja, informacije
iz institucija i javnih preduzeća, a nakon nekog vremena novinari više nisu poželjni na terenu, te i ne
dobijamo pozive za događaje u gradu. Zatim, ne manje važno, novinari našeg medija često su meta
funkcionera, kriminalaca i drugih, zbog objektivnog i profesionalnog izveštavanja, te smo bili izloženi
prozivanjima, javnim, seksističkim komentarima, pretnjama smrću, metkom, vešalima, nazivani
pogrdnim imenima, a sve je kulminiralo poternicama po gradu Šapcu na kojima se našla moja fotografija,
uz opis traži se i obećanu nagradu.
