Na temelju zajedničke metodologije, tim istraživača je prikupio podatke i napravio analizu sadržaja najmanje pet lokalnih medija u svakoj od zemalja partnera, uz intervjue sa predstavnicima medija, s naglaskom na propitivanje uredničkih koncepata i programskih odluka u skladu s profesionalnim novinarskim standardima i vrednostima.
Kako su istakli istraživači i učesnici radionice, problemi lokalnih medija u svim pomenutim državama su veoma slični. Politički uticaji i ekonomski pritisci, nedovoljan broj zaposlenih u redakcijama i relativno niska primanja novinara, neke su od glavnih prepreka na putu izgradnje profesionalnih i nezavisnih medija.
Netransparentno javno finansiranje lokalnih medija i zasićeno medijsko tržište posebno su izraženi u BiH i Srbiji i koriste se u svrhu političkog uticaja na medije. U Hrvatskoj su nakon lokalnih izbora neki modeli finansiranja javnih medija ukinuti, što se pokazalo kao efikasan model za pozitivne promene.
Kada je reč o temama koje najčešće obrađuju lokalni mediji, istraživanja su pokazala da se dosta prostora posvećuje javnosti kao glavnom akteru, što je pozitivno (izuzetak je Slovenija). S druge strane, često su glavni akteri medijskih sadržaja lokalni političari koji su na vlasti, dok su političari iz opozicije uglavnom zanemareni.
Ekspertkinja za medije i komunikacije, profesorka Sabina Mihelj sa Loughborough Univerziteta iz Velike Britanije, kaže da je današnje društvo sve više polarizovano oko raznih tema, od političkih do onih koje se tiču ljudskih prava, manjina, itd.
„Pandemija je samo produbila polarizacije, što smo videli i na primeru zagovornika i protivnika vakcinacije. Porast takvih polarizacija je često povezan sa promenama u medijima koji su takođe sve više ideološki i politički podeljeni, što se opet direktno odražava i na stavove građana. Sve je manje medija koji pokušavaju da prenesu mišljenja i stavove različitih strana. U tom kontekstu trebamo biti svesni da su lokalni mediji veoma važan izvor informacija. Oni imaju moć da se suprotstave negativnim tendencijama na globalnom nivou upravo zato jer se fokusiraju na lokalne teme i probleme koje svi građani dele“, rekla je Mihelj.
U sklopu projekta „Lokalni mediji za bolje društvo“ Sindikat novinara Hrvatske, Društvo novinara Slovenije, Udruženje BH novinari i Nezavisno udruženje novinara Srbije pokrenuli su i istoimenu Facebook grupu namenjenu razmeni iskustava i komunikaciji sa kolegama iz lokalnih medija, te razvoju kontinuirane dugoročne saradnje novinara lokalnih medija i krovnih organizacija u budućnosti. Ova platforma će takođe služiti kao mesto na kojem će novinari lokalnih medija moći dobiti pravovremene profesionalne savete i pomoć i razvijati zajedničke projekte.
„Kroz ova istraživanja želimo biti neka vrsta solidarne podrške, da vidimo gde je tu pozicija novinara i šta mi kao novinarske asocijacije i sindikati možemo uraditi da im pomognemo. Puno je teže lokalnim medijima da dođu do informacija, izvori su zatvoreniji, a politički pritisci mnogo snažniji nego što je to u većim gradovima“, naglasila je Borka Rudić, generalna sekretarka Udruženja BH novinari.
Rezultati analize rada lokalnih medija i najvažnije preporuke uz konsultacije sa britanskim medijskim stručnjakom, kao i preporuke za medijske aktere i profesionalne novinarske organizacije, biće predstavljene u posebnoj online publikaciji na četiri domaća jezika i na engleskom jeziku.
„Drago mi je da smo u okviru ove radionice okupili ljude koji zaista rade na terenu, jer cilj cele ove priče je da mi pomognemo vama i da na osnovu zajedničkih zaključaka gradimo zajedno zagovaračke politike te tražimo da se stvari u samom sistemu menjaju, kako bi novinari i uposlenici lokalnih medija imali što bolje uslove za rad“, rekla je Maja Sever, predsednica Sindikata novinara Hrvatske.
