Na vrata ilegalnog radio-emitera iz Lazarevca ekipa Republičke
radiodifuzne agencije (RRA) stavila je, posle uobičajene procedure na koju
vlasnik stanice nije reagovao, pečat i na taj način onemogućila dalje
emitovanje programa. Nadležni su ubrzo primetili kako se, uprkos zabrani,
program s te frekvencije i dalje emituje. Kada su se vratili na lice mesta,
zatekli su netaknuta zapečaćena vrata, ali i još jedna, nedavno probijena, kroz
koja su vlasnik i zaposleni ponovo ulazili u prostorije. Bio je to neverovatan
potez ilegalnog emitera jer formalno – nije skinuo pečat.
Ovo je samo jedan od slučajeva trajne borbe s radio i TV piratima koji za
„Politiku” prepričavaju Nikola Đuričković i Goran Ćurguz, ovlašćena lica RRA,
dok putuju za Valjevo kako bi ugasili nelegalnu radio-stanicu Iks.
– U Valjevo smo došli da zapečatimo opremu vlasnika tog radija, za čiju
frekvenciju nema dozvolu, a čak se nikada nije ni prijavio za dobijanje tog
dokumenta – objašnjava Ćurguz dodajući da danas piratskih TV stanica gotovo i
nema, te da je reč uglavnom o radio-piratima.
Tačno mesto odakle je emitovan program ovog valjevskog radija naši sagovornici,
vođeni prethodno pribavljenim podacima Republičke agencije za elektronske
komunikacije (RATEL), pronašli su posle obilaska tri krova, i uspeli su da
utvrde do kog stana dopiru kablovi. Tako su otkrili da je program radija Iks
emitovan iz spavaće sobe njegovog vlasnika. Iako su nas Valjevci uveravali da
na radiju „Iks” nije bilo reklama, ni kvizova u kojima dobijete samo ogroman
telefonski račun, već da je emiter to „radio iz hobija i puštao pesme za
društvo”, zakon je zakon – a onaj ko ga krši mora da odgovara. Tako je do kraja
2010. godine podneto 119 zahteva za pokretanje krivičnog postupka i 146
krivičnih prijava protiv ilegalnih radio i TV emitera. Lokacije s kojih se
ilegalno emituje program pronalazi RATEL preko mernih stanica u Beogradu i
Nišu. Ali, te stanica ne mogu da otkriju signal iz svih krajeva Srbije. Zato se
sa ilegalnim emiterima bore i pokretnim mernim centrom smeštenom u jednom
kombiju.
– Radio-stanice su skrivene na najmaštovitijim mestima. Prilikom odlaska na
teren predajnike smo zaticali u podrumima, sobama, po senicima, čak smo jedan
našli u „smederevcu” – priča Ćurguz.
Na teren odlaze isključivo na osnovu izveštaja RATEL-a jer je taj dokument
jedini validan dokaz na sudu. Emiterima na crno, pre nego što dođe do pečaćenja
opreme i prostorija, upućuje se rešenje da obustave emitovanje. Ako ne
iskoriste pravo žalbe, a nastave sa emitovanjem programa, na adresu će im stići
opomena, a ako i to ne pomogne – ekipa RRA s pečatom.
– U akciju idemo u tajnosti kako bismo zatekli nelegalne emitere „na delu”.
Neki pokušavaju da nas odvrate od te namere silom, prete političarima,
ministrima, puštaju na nas pse pa čak i vade pištolje. Dešava se da nas ne
puste da uđemo, ili jednostavno da nam ne otvore vrata. Tada tražimo
asistenciju policije koju obično dobijemo posle 72 sata. Emiteri čak ni u tom
slučaju nisu obavezni da nas prime, a mi ne možemo da uđemo nasilno jer je reč
uglavnom o privatnim stanovima – objašnjava Đuričković komplikacije u poslu.
Tek kada stave svoj pečat na opremu ili stan, slučaj stiže pred prekršajni sud.
Ni RRA ni RATEL ne mogu da oduzimaju imovinu ilegalnih emitera. Krivična
prijava se podnosi tek ako skinu pečat i nastave emitovanje programa.
Zbog svega toga, komplikovanih procedura i malih ovlašćenja državnih agencija
koje se bave ovom oblašću, ilegalni pozdravi, želje i čestitke i dalje su
prisutni u etru.
Autor: Višnja Dugalić
