ENСамо новинари знају колико их „изједа” сопствена грешка коју уоче тек у новинама. Тада је касно чак и за кајање. Исправке се објављују у ретким случајевима, а мноштво мањих и већих омашки (у новинарском жаргону – „крокодила”) тоне у заборав, као и листови папира на којима су одштампане.
Признавање грешке у новинама је чин с поруком да није било зле намере. Јер, зла намера се ретко прашта. Читаоци примете или не примете грешку, наљуте се, понекад се и насмеју, у сваком случају мрља на новинама остаје, као белег немара или незнања, без обзира на оправдање да „свако ко ради може и да погреши”.
Пропусти се догађају „у лету”, док грешке промичу као лукаве сенке, да их нико не види – ни потписник, ни уредник, ни лектор, често ни читалац. Али, увек постоји неко ко мотри. Баш такав је Славко Симић (електроакустичар из Београда, 65 година) који је службу почео 1959. године у Радио-индустрији „Никола Тесла”, као контролор производа и наставио до пензије, 1996. године, у Радио-телевизији Београд (потом Србије) као тонски сниматељ.
Одавно он запажа, подвлачи и исеца новинске написе с грешкама, а последње две године уредно их шаље редакцији коју је одабрао као узорак за свој надзор.
То је „Политика”. Зашто? „Зато што је то лист који је описменио генерације читалаца”. Овај ловац на грешке је веома скроман човек. Не жели да се слика за новине, нити да се његовој приљежности придаје значај. Новине чита као да их студира – озбиљно и истанчано, уживајући у написима који „теку и чују се као мелодија” и мрштећи се када зграби грешку. Тада каже као Лаза Ристовски у „Подземљу”: „Па, мис`им, стварно” и „Ништа ми није јасно”.
Упућен је у лингвистику, математику, географију, колико и у биологију, грађевинарство, физику… Од гомиле исечака, овог пута нам је послао десетак. Обећава да ће и даље пратити наш рад и уредно нас обавештавати о грешкама. Издвајамо неколико, уз његов коментар.
Све наведене грешке настале су ове, 2005. године.
„Двадесет одсто Финаца преминуло је од алкохолизма током прошле године, објавио је Централни статистички уред”. (Јадни Финци! Њима не треба сида, ни птичји грип. Они ће изумрети за четири године.)
„Томе додају и параф на споразум о морском разграничењу од пре две године који су потписали бивши хрватски и словеначки премијери – Ивица Рачан и Иво Санадер”. (Да ли је хрватски или словеначки премијер, или можда хрватска има два премијера?)
„Једини континент на коме није могуће наћи рептила или змију је Антарктик.” (Змија је, је л` те, птица или можда сисар, а не љускар.).
„Аустралијски парадокс” у наслову, а у тексту: „Врхунски хотели у аустријским одмаралиштима… (аустријски или аустралијски?)
„Атински државник и војсковођа Алкибијад (Alcibiades …) (атински, није римски – зашто латиница?)
„Поред апартмана максималне категорије за ову врсту туризма, храну и услугу на највишем нивоу он је за гости су могли да се баве ловом, риболовом…” (Ко схвати, разумеће.)
„Пред крај 1910-их, Малер емигрира у Америку где га ангажују као диригента Метрополитен опере… Баш та година 1908. сматра се врхунцем његове каријере…” (Не може 1908. да буде крај 1910-их, јер је пре 1910.)
„У организацији Удружења ратника ослободилачких ратова Србије (1912-1920) биће свечано обележена осамдесетогодишњица пробоја Солунског фронта.” (Ко то тврди да је Солунски фронт пробијен 1925. године?)
„Када дневник `Монд` уводник ослови `Република је монархија` довољан је знак да има нешто труло у Француској”. (Како „Монд” ословљава уводник? Можда, драги мој уводниче. Требало би – наслови.)
„Прошло је више од седамнаест година откако се необуздан возач теретним возилом зарио у бетонску ограду моста у Љубовији и оскрнавио га”. (Тешко да би и таква будала какав је овај возач могла да осрамоти и обешчасти ове стубове. Јер то значи – оскрнавити.).
„Удар је одговарао снази од 4,5 тоне експлозива тринитротолуола, начинивши удубљење широко као велика кућа или фудбалско игралиште и дубоко као дво или четрнаестоспратница”. (Каква је то кућа као фудбалско игралиште и какве су то двоспратнице као четрнаестоспратнице?)
„Могућности организма да се одбрани од вируса и бактерија зависе од унетих беланчевина, угљених хидрата, витамина и минерала – ову лекарску дефиницију народ је одавно поједноставио у изреци – храна на уста улази”. (А где вама храна улази? Ваљда – снага).
„Ургентни телеграм из златне епохе брзојава…” (Којим језиком штампате „Политику”?)
„Пред шесту `Вумен сикрет` женску трку” (Пола по Вуку, пола по енглески. Иначе се чита „вимин сикрит”.)
И тако даље, из разних области. Славко Симић предлаже да свака редакција мора имати све пригодне лексиконе, речнике и статистичке извештаје како би се подаци сместа могли проверавати и грешке уклонити.
Да ли ће је пронаћи и у овом тексту?
