ENJa sam, kao i mnoge moje koleginice i kolege, bio član UNS-a, te 1983. jedinog novinarskog udruženja u Srbiji. A kada je najveći ratni zločinac u modernoj istoriji Srbije, Slobodan Milošević, dobio podršku i većine članova UNS-a, ja sam sa oko dvesto koleginica i kolega ISTUPIO iz članstva UNS-a u znak protesta i nemirenja sa podrškom jednom ratnom zločincu. Potom smo svi zajedno 1994. godine, u jeku najgore Miloševićeve diktature, osnovali Nezavisno udruženje novinara Srbije.
NUNS je uvek kuburio sa parama, za razliku od UNS-a, koji je prigrabio zgradu Doma novinara Srbije u Resavskoj 28, pa dobar deo poslovnog prostora daje u zakup. Tu je i prostor na Trgu Republike, bivši PRESS centar na III spratu u Knez Mihailovoj 6.
Kada je likvidiran Slavko Ćuruvija, UNS je ćutao kao zaliven, a NUNS je protestovao. Godinu dana kasnije, 11. aprila 2000, NUNS je inicirao i otkrio spomen ploču na mestu gde je Slavko Ćuruvija ubijen. UNS je i tada ćutao!
Dan nakon 5. oktobra 2000, negde oko podneva, nas pedesetak članova NUNS-a ušli smo u potpuno praznu, napuštenu zgradu Doma novinara Srbije u Resavskoj 28, sedište UNS-a. NUNS je od osnivanja stalno negde bio podstanar, bez prava da ima makar JEDNU kancelariju u Domu novinara Srbije. Tog 6. oktobra 2000. u zgradi Doma novinara sreli smo samo uplašenog domara, koji nam je predao ključeve od svih prostorija.
Tada se pred nama, okupljenim članovima NUNS-a, javila dilema: da li da odmah promenimo sve brave i faktički preuzmemo zgradu Doma novinara Srbije ili ne? Jer, članovi UNS-a su tokom Miloševićeve strahovlade IZDALI sve principe novinarske časti i povelje, koja je uzidana u temelje tog Doma, izgradjenog 1934. godine! Niko se od tih članova UNS-a nije oglasio ni protiv izborne kradje, ni protiv ubistava i progona novinara, ni protiv ponižavajućeg statusa NUNS-a! Naprotiv! Njihovi članovi, preko ratnohuškačkih medija Miloševićeve propagande, širili su besramno GOVOR mržnje!
Ipak, većina tada okupljenih članova NUNS-a nije bila za tzv. buldožer revoluciju i nasilje. Odlučili smo da sve rešavamo civilizovano, po zakonu i Ustavu.
EPILOG: UNS je 2003. godine celu zgradu Doma novinara Srbije uknjižio kao svoje vlasništvo, pa se sada UNS i NUNS spore oko te zgrade, novinarske zadužbine!
Tačno je da je UNS izbacio iz svog članstva novinarske „perjanice“ Miloševićeve zločinačke politike, ali se nije LUSTRIRAO! Ponaša se slično SPS-u, sadašnjem koalicionom partneru DS i G17+! Nije se JASNO i GLASNO odredio prema činjenici da je od 1991. do 2000. njegovo članstvo ĆUTALO i PODRŽAVALO režim Slobodana Miloševića!
Zato je za mene, koji nemam pileće pamćenje, uvreda da neko toliko kompromitovan i nelustriran, predlaže to što predlaže. Nedostaje još samo da UNS zatraži da se postavi spomen ploča Zoranu Djindjiću u holu Domu novinara Srbije, pa da ova neukusna farsa bude dovedena do kafkijanskog zaključka!
Filip Mladenović
