Magločistač kažnjen zbog kršenja novinarskog kodeksa: Dezinformiše javnost

Ne, portal Magločistač nije kažnjen zbog kršenja novinarskog kodeksa, mada, u svetlu uzavrele društveno-političke situacije, postoje ocene da – dezinformiše javnost. Koliko su te ocene tačne, prosudite sami, a odličan orijentir za prepoznavanje dezinformacija mogu da vam budu portali koji se bave “lovom” na različite oblike medijskih manipulacija. Njihova misija nikad nije bila aktuelnija nego što je danas.

U Srbiji postoje tri profesionalna portala koja se bave fektčekingom (eng. fact-checking) tj. proverom tačnosti informacija plasiranih u medijima i na društvenim mrežama. Prvi i najstariji je Istinomer, drugi je FakeNjuz Tragač, a treći je Raskrikavanje.

Istinomer je pokrenut 2009. sa glavnom idejom traženja odgovornosti za javno izgovorenu ili napisanu reč. Inspiracija mu je bio alat Truth-O-Meter, koji je dve godine ranije razvio američki fektčekerski portal PolitiFact, a koji se bavi ocenjivanjem tačnosti izjava političara, javnih ličnosti, medijskih tvrdnji generalno – na skali od ‘istinito’ (True) do ‘potpuno netačno i smešno’ (Panst on Fire!). Tako je Istinomer sebi postavio za cilj “držanje” političara za reč, odnosno beleženje i proveravanje onoga što izgovore, kao i podsećanje na obećanja koja su dali. Glavna vrednost koju Istinomer promoviše kroz svoj rad je, dakle, politička odgovornost.

FakeNews Tragač je pokrenut u decembru 2017. godine s primarnim ciljem da detektuju lažne vesti kao oblik medijske manipulacije. Prethodno je grupa novinara entuzijasta, koju su činili studenti Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, uz pomoć češke organizacije Transitions prošla niz obuka kako bi savladali razne metode provere podataka, da bi to znanje u narednim godinama usavršavali. Njihov rad se prirodno nadovezivao na rad Novosadske novinarske škole (NNŠ), koja je osnivač ovog portala.

Raskrikavanje je pokrenuto 2017. godine sa idejom borbe protiv dezinformacija. Novinari ovog portala su u početku bili mnogo više fokusirani na tradicionalne medije i političke teme. Onda ih je pandemija korona virusa preusmerila na društvene mreže, koje su u to vreme bile glavni kanali širenja dezinformacija, kada su počeli dominantno da se bave pitanjima iz oblasti medicine, nauke, teorijama zavere… da bi ih rusko-ukrajinski rat opet vratio na politiku, a u analizu uveo i nove kanale komunikacije poput Telegrama, koji je tada  postao popularan u Srbiji.

Laž sve teže “uhvatljiva”

Ono što je zajedničko za sve ove fektčekerske portale, jeste da nastoje da kroz relevantne primere pokažu različite mehanizme manipulisanja kojima su građani svakodnevno izloženi, ali i da ukažu na razloge i ciljeve zbog kojih se tim mehanizmima pribegava u jednom društvu.

Novinarka portala Istinomer Milena Popović ocenjuje za Magločistač da je u poslednjih 15 godina laž uznapredovala, popunjavajući sve pore društva kako lokalno tako i globalno, i u mnogim svojim pojavnim oblicima postala prikrivena, samim tim i teže “uhvatljiva”.

Ovaj portal je zbog toga vremenom izašao iz okvira usko shvaćenog fektčekinga, s namerom da bude, kaže Popović, “lovac na spinove i vodič javnosti kroz sivu zonu u kojoj se, po volji centara moći, realnost sve teže razaznaje od propagande”.

FakeNjuz Tragač se vremenom profilisao i kao portal koji se bavi analizom diskursa pseudonauke, ističe za Magločistač urednik ovog sajta, Stefan Janjić, navodeći da je u početku većina analiza bila inicirana monitoringom koji su sami sprovodili, a da danas više od 60 odsto tekstova objavljuju po zahtevu čitalaca.

Fektčekerski portali prolaze kroz rigorozne provere

Sva tri portala su verifikovani potpisnici kodeksa Međunarodne mreže za proveru činjenica (IFCN), kao i verifikovani potpisnici kodeksa Evropske mreže standarda za proveru činjenica (EFCSN).

A ostati u ovom društvu nije tako jednostavno, jer podrazumeva profesionalan i transparentan rad koji je konstantno izložen temeljnim proverama i sveobuhvatnim kontrolama kako bi verifikovani fektčekerski medij mogao iz godine u godinu da obnavlja licencu.

“Svake godine se iznova proverava da li je medij ispoštovao set profesionalnih stanarda, da li je nezavisan i transparentan u svom radu, da li je izbegnuta pristrasnot pri proveravanju sadržaja, na koji način se ocenjuje verodostojnost sadržaja, da li su ocene fer i u skladu sa nalazima, da li za svaku ocenu istinitosti postoje relavantni dokazi”, objašnjava Milena Popović.

Vlasništvo, finansiranje i uređivačka politika, dodaje ona, moraju biti transparentni, dok je promovisanje bilo koje političke opcije kroz sadržaj strogo zabranjeno. Takođe, nijedan novinar fektčekerskog medija ne sme biti član političke partije.

Način na koji se proverava kredibilnost jedne fektčekerske organizacije tim više dobija na značaju jer se, napominje Milena Popović, poslednjih nekoliko godina pojavljuju i lažni fektčekeri koji samo nazivom i formom asociraju na one istinski profesionalne: “Njihova svrha je da se manipulacije relativizuju, da se stvarnost zamuti i da građani izgube poverenje, referentni okvir i orijentir ko plasira činjenice, a ko manipulacije, i da se na taj način izgubi granica između istine i laži”.

U Srbiji nema lažnih fektčekerskih portala, kaže Stefan Janjić, ali postoji nalog na mreži X koji suštinski ima tu funkciju, a reč je o takozvanom Detektor laži koji uglavnom izvlačenjem iz konteksta, a katkad i direktnim manipulisanjem obmanjuje korisnike ove mreže.

„Njegova uloga je utoliko značajnija što se na isečke Deketora laži veoma često pozivaju i prorežimski tabloidi“, napominje on.

U opisu naloga stoji: “Proveravamo informacije koje se objave u medijima i na društvenim mrežama. Podsećamo na izgovoreno i obećano”.

Nalog, međutim, nema zvaničnu veb stranicu ni impresum.

„Uglavnom je reč o recikliranju nekoliko tipskih formata: iz različitih TV emisija izvlače se isečci koji treba da u negativnom svetlu prikažu predstavnike opozicije i druge neistomišljenike vlasti“, objašnjava Janjić.

Novinarka Raskrikavanja Marija Vučić smatra da je bazično da se građani zapitaju – čije interese ovaj nalog zastupa, iako bi u slučaju takvih portala i naloga trebalo biti jasno da oni “najverovatnije zastupaju interese vlasti i da podmeću državnu propagandu pod krinkom borbe protiv dezinformacija”.

“Druga stvar na koju treba obratiti pažnju jeste da li nude dokaze i argumente ili umesto dokaza podmeću velike reči i sopstvene tvrdnje. Kao čitalac bih se uvek pitala – da li je ovo istina, ili neko tvrdi da je istina. Drugim rečima, trudila bih se da uočavam razliku između tvrdnji i činjenica. Za početak je to dovoljno da svako nauči da sumnja i bude malo oprezniji”, objašnjava ona.

Ko nas laže i kojim dobrom?

Najčitaniji tekst od kad postoji FakeNews Tragač je analiza novinara Stefana Kosanovića o lažnoj biografiji Saše Sredanović, žene koja se godinama u medijima predstavljala kao sportska psihološkinja, navodeći pri tom i netačne podatke o svom obrazovanju.

„Nakon što smo joj se obratili u vezi sa ovim detaljima – dobili smo opomenu pred tužbu. Ispostaviće se da je i tu opomenu sastavila nepostojeća advokatska kancelarija, što je dodatno uokvirilo ovaj slučaj fantomske biografije. Nakon toga se u javnosti povela polemika o kompetencijama psihologa, a reagovalo je i Društvo psihologa Srbije“, ističe Stefan Janjić.

U javnosti dobro prolaze i godišnje analize o broju fejknjuzova na naslovnim stranama najčitanijih medija koje objavljuje portal Raskrikavanje.

Tako se u poslednjoj dostupnoj analizi za 2023. godinu navodi da je ovaj portal izbrojao najmanje 1.154 manipulacije na naslovnim stranama 6 dnevnih novina – Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti, Kurir i Politika.

Istovremeno, izdavači ovih šest novina su sa državom preko tendera i lokalnih medijskih konkursa sklopili poslove vredne više od 1,3 miliona evra.

Kako se dalje navodi u toj analizi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio najzastupljenija figura, pojavljujući se na naslovnim stranama gotovo svaki dan, i to najčešće u pozitivnom (ređe neutralnom) kontekstu.

Fektčekerski posao nije atraktivan, kaže Milena Popović. S jedne strane, oni koji fektčekerima ne veruju, oni ih diskredituju, a sa druge strane, građani koji i prepoznaju manipulacije su na iste toliko otupeli, pa sve manje reaguju.

“Postoje slučajevi koji su toliko evidentni da se zapitamo i mi sami, ali i naša publika, da li smo mi ludi ili nas neko pravi ludima. Takav je, recimo, slučaj sa izjavom poslanika Vladimira Đukanovića da nije nikada rekao da žene četvrtkom namerno prijavljuju nasilje ’da bi vikendom išle u provod’, iako na internetu postiji video-zapis sa tom izjavom”, navodi primer Milena Popović.

Kako reaguju predstavnici vlasti i medija kada ih uhvate u laži?

Na ovo pitanje, Popović odgovara da je jedina reakcija koju redakcija Istinomera dobija učestalo targetiranje, omalovažavanje i diskreditovanje pre svega u prorežimskim medijima i u objavama predstavnika vlasti na društvenim mrežama.

“Nažalost, dok su na početku našeg rada politički akteri reagovali na provere njhovih istina, poslednjih godina mi, iako i dalje šaljemo pitanja svakom akteru pre objave, nemamo nikakvu komunikaciju sa njima i političari se čak ni ne trude da nam daju kontra-argumente kojima bi možda potkrepili svoje tvrdnje. Jednostavno, u više od 90 odsto slučajeva ne odgovaraju na naša pitanja.”

Poput Istinomera, i u slučaju Raskrikavanja, u većini slučajeva mediji kojima se ovaj portal dominantno bavi – a radi se o najvećim proliferatorima dezinformacija (prorežimski tabloidi i prorežimske televizije) – “ne urade baš ništa jer njih to uopšte ne zanima”.

“Ovde su jedini izuzetak portali u okviru Wireless Media Group (Kurir, Mondo, Espreso…) koji ispravljaju svoje tekstove i naslove nakon fektčerskih ocena, i obično uz ispravku daju i par rečenica obrazloženja. Što se drugih medija tiče, ima onih koji ne bi baš da ignorišu stvar, ali ne bi ni da priznaju šta su uradili, pa se dešava da samo isprave tekst, ili ga skroz skinu sa sajta, ali bez ikakvog objašnjenja i obrazloženja”, objašnjava Marija Vučić.

Mediji su u početku ignorisali i analize novinara FejkNjuz Tragača, uz časne izuzetke, ali u poslednje dve godine, ocenjuju, došlo je do promena – većina velikih, mejnstrim portala počela je revnosno da ispravlja greške, u skladu s profesionalnim standardima.

„Na primer, Kurir je ispravio sve svoje tekstove koje smo analizirali od osnivanja, a kada detektujemo neku novu dezinformaciju na tom portalu, ona biva ispravljena u roku od sat vremena“, kaže Stefan Janjić.

Da li 100 puta ponovljena laž postaje istina?

Istinomer, FejkNjuz Tragač i Raskrikavanje ovu izreku ne prihvataju kao realnost, jer ne odustaju od istine i ne prestaju kroz svakodnevni rad da se bore za nju, iako je to, kako kažu, neretko Sizifov posao.

“Naše društvo je toliko ogrezlo u samoobmani da istina ne da se ne prihvata, već, reklo bi se, više skoro nikome nije ni važna, a to je, čini se, i cilj onih koji plasiraju laži na dnevenom nivou. Činjenice su izgubile bilo kakvu vrednost i to nije slučaj samo kod nas, već i globalno”, ocenjuje Milena Popović.

Traženje rešenja prepoznatog problema, naglašava ona, mora biti sistemsko, a medijska pismenost i edukacija samo su jedan segment u toj priči.

“Insistiranje na odgovornosti ne sme da prestane i to odgovornosti svih onih koji učestvuju ili na bilo koji način dopuštaju ili podržavaju, ili pak finansiraju širenje manipulacija”, smatra Milena Popović.

Stefan Janjić se, kako kaže za sebe, još uvek naivno nada da se možda otvori prostor i za istinu i činjenice, dok za Mariju Vučić „laž nikada ne može postati istina, pa neka je i hiljadu puta ponovljena”.

Izvor: Magločistač