Predsednica EFJ Maja Sever pozvana je na Koordinacioni sastanak o borbi protiv mržnje/rasizma prema muslimanima koji je organizovala Evropska komisija u Briselu 14. marta 2025. Novinari, istraživači i udruženja koja rade u medijskom sektoru razgovarali su o izazovima vezanim za antimuslimansku mržnju/rasizam u medijima i razmenili dobre prakse. Reči Maje Sever ovom prilikom prenosimo u celosti.
Znate li ko je bio Toni Buzov? Bio je to čovek koji nije mogao da ćuti. Naš kolega, novinar Boris Dežulović, napisao je članak o njemu u lokalnim novinama, a Nebojša Slijepčević je režirao trinaestominutni film koji je ove godine osvojio brojne nagrade i zamalo dobio Oskara.
Toni Buzov je bio putnik u vozu 671 koji je saobraćao iz Beograda za Bar. To je bilo početkom devedesetih godina, tokom ratova u regionu odakle ja dolazim. Uniformisani muškarci u vozu počeli su da razdvajaju muslimane. Kada je voz zaustavljen van redovnog reda vožnje, oteti civili su odvedeni., Toni Buzov je uhvatio sedamnaestogodišnjeg dečaka za ruku, poseo ga na svoje sedište i izašao umesto njega. Među 500 putnika, on je jedini izabrao da glumi. Toni Buzov je ubijen. Njegovo telo nikada nije pronađeno.
Danas govorimo o borbi protiv antimuslimanskog rasizma. Ova borba počinje sa nama. Moramo da se zapitamo koliko puta smo skrenuli pogled, koliko puta smo izabrali da ćutimo, a koliko puta smo nekoga izbegli samo zato što je bio drugačiji.
Kada sam pripremala tekst za malu izložbu o ubijenim novinarima u Gazi, želela sam da dodam više od suve statistike. Htela sam da dam kontekst i ispričam priču o svojim kolegama koji su poginuli na dužnosti. Ali šta sam našla u našim zapadnim medijima, u medijima na engleskom? Samo brojevi. Brojevi koji rastu iz dana u dan. Nema pravog interesovanja za ovo pitanje u zapadnim medijima. Tek kada sam pretražila izvore na arapskom jeziku, otkrila sam da je novinarka Heba al-Abdalah, navedena kao broj 111 u našoj statistici ubijenih novinara, bila udata i imala ćerku Džudi. Bila je voditelj vesti i radio voditelj, sarađivala je sa univerzitetom i bila je član upravnog odbora Kluba društvenih medija u Palestini. Takođe je radila na radničkom dosijeu za Pokret podređenih radnika. Nekoliko dana pre nego što je bomba ubila nju i njenu ćerku, napisala je:
“Ljude ne treba svoditi na brojeve jer svako od nas ima snove, ambicije i uspomene.”
Naša solidarnost prečesto ostaje svedena na brojke, panel diskusije ili vizuelno privlačne akcije. Ali protiv rasizma se ne možemo boriti samo deklaracijama. Ne možemo ovu borbu svesti na brojke. Ova borba počinje u svakodnevnom životu, posebno u novinarstvu. U uređivačkoj politici medija.
Medijska industrija i novinari moraju kritički sagledati svoj rad i osvrnuti se na greške iz poslednjih godina, kada su se mediji fokusirali na ekonomski opstanak i smanjena ulaganja u novinarstvo. Mnogi su pogrešili u pogledu sadržaja, često zanemarujući osnovne principe etičkog novinarstva u ime senzacionalizma i mamca za klikove. Redakcije su dale prioritet finansijskom opstanku u odnosu na novinarski integritet, smanjujući ulaganja u istraživačko novinarstvo i profesionalno izveeštavanje. Redakcija je srce novinarstva i mora da preuzme odgovornost. Urednici moraju osigurati da redakcije ne postanu eho komore, pojačavajući postojeće predrasude umesto da ih dovode u pitanje.
Moramo se vratiti istinitim i tačnim informacijama, sposobnim da razbiju lažne stereotipe koji podstiču rasizam i diskriminaciju, da bismo stekli privilegije dostojne novinarstva kao javnog dobra. Novinarstvo takođe uključuje govorenje ljudima ono što ne žele da čuju, davanje glasa onima koji nemaju pravo glasa.
Potrebna nam je veća raznolikost u redakcijama i moramo zaštititi novinare od uznemiravanja – i onlajn i oflajn. Nedostatak različitosti unutar redakcija zahteva od novinara da budu posebno oprezni u predstavljanju manjina i ranjivih grupa. Postoji još više razloga da proverimo naše pristrasnosti i pretpostavke, da pružimo kontekst i da dopremo do marginalizovanih zajednica u vremenima pojačane polarizacije i retorike nakon istine.
Trebalo bi da podržimo i razvijemo nezavisna samoregulatorna tela u medijima koja će delovati kao profesionalni korektivi protiv porasta rasističkih narativa u medijima, dok se takođe bavimo i primenjujemo slične mehanizme na platformama društvenih medija.
Redakcija je ključna. Moramo ulagati u medijsku pismenost i novinarsku nezavisnost. Vlade moraju usvojiti političke odluke koje osiguravaju da novinarstvo dobije stvarnu podršku, finansiranje, zakonodavni okvir i mehanizme sprovođenja. Samo istinite i tačne informacije mogu razbiti lažne stereotipe koji pokreću rasizam i diskriminaciju.
Šta radimo kao Evropska federacija novinara (EFJ)?
- Borimo se protiv govora mržnje i dezinformacija u medijima kroz saradnju sa Evropskom komisijom na Kodeksu ponašanja za suzbijanje nelegalnog govora mržnje na internetu.
- Pružamo pravnu i profesionalnu podršku novinarima koji se suočavaju sa pritiscima i zloupotrebama za svoj rad, uključujući tužbe protiv SLAPP-a.
- Sprovodimo sesije obuke i radionice za novinare kako bismo im pomogli da prepoznaju i suprotstave se dezinformacijama i etički izveštavaju o osetljivim temama kao što je islamofobija. i obuhvat migracije.
- Podržali smo stvaranje i izradu etičkih povelja kako bismo pomogli novinarima da efikasnije i etički pokrivaju migrante, kao što su Rimska povelja i Idomenijska povelja.
- Učestvujemo u inicijativama za praćenje medija kao što je Mapiranje slobode medija, identifikujući obrasce diskriminatornog izveštavanja i govora mržnje.
- Zalažemo se za političku i finansijsku podršku kvalitetnom novinarstvu i aktivno radimo na zakonodavnim okvirima koji štite novinare i slobodu medija.
- Često smo frustrirani jer ne možemo učiniti dovoljno da zadržimo hrabre, kvalitetne novinare u profesiji, dozvoljavajući im da služe kao bedem protiv dezinformacija i stereotipa koji podstiču rasizam.
I tako, nažalost, da odgovorim na vaše pitanje: Kakav je bio odgovor na porast antimuslimanske mržnje poslednjih godina?
Moram da kažem — bilo je slabo i često samo deklarativno. Mnogi strateški dokumenti govore o novinarstvu kao javnom dobru i stubu demokratije, ali šta smo uradili da to postane stvarnost? Novinari su na udaru, suočavaju se sa SLAPP tužbama, političkim pritiscima, Big Tech manipulacijama i populističkim napadima političara. Novinari koji treba da budu čuvari istine i čuvari demokratije postali su mete.
Boris Dežulović, koji je ispričao priču o hrabrosti Tonija Buzova, danas je meta SLAPP tužbi i podlih onlajn kampanja, a često je označen kao javni neprijatelj jer njegovo pisanje razotkriva ćutanje mnogih, razbija stereotipe i odbija da se povinuje rasizmu. Jer i on je čovek koji nije mogao da ćuti. Naravno, potrebni su mehanizmi — ali oni nisu dovoljni. Samo novinarstvo je mehanizam — fer, profesionalno novinarstvo koje ima prostora za rad, podršku i zaštitu. Novinarstvo je temelj slobodnog društva i jedina prava odbrana od propagande, rasizma, dezinformacija i govora mržnje.
Ako ne zaštitimo novinare i ne obezbedimo nezavisno novinarstvo, diskusije o „mehanizmima“ će ostati besmislene.
Jer novinari ne smeju da ćute.
Izvor: EFJ
