U beogradskom etru ostalo je manje od deset radio-stanica koje, uprkos apelima i rešenjima o zabrani rada, nastavljaju da emituju program bez dozvole, potvrdio je juče za „Politiku” Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Republičke radiodifuzne agencije. Rešenje o zabrani rada poslato je na adrese 33 radio-stanice što znači da je više od dve trećine samo ugasilo predajnike. Od osam televizija, uprkos zabrani, program je nastavila da emituje samo TV Palma.
Iako takvim emiterima predstoji neizbežno gašenje, u delu javnosti postoji sumnja da RRA, kao i Agencija za telekomunikacije RATEL, neće posegnuti za „makazama” zbog predstojećih praznika.
Savet zaposlenima
Vasić ne negira niti potvrđuje novogodišnju akciju, samo podseća da će „RRA nastaviti da primenjuje zakon u potpunosti”.
Ipak, da li su narednih dana prinudna isključenja na pomolu?
Na takav zaključak delimično navodi i jučerašnje saopštenje Dragoljuba Ackovića, vlasnika radio-stanice na romskom jeziku „Khrlo e romengo”.
Po njegovoj tvrdnji, tu stanicu su prekjuče pohodila dva pripadnika MUP-a „po naređenju ljudi iz RATEL-a, kako bi proverili da li je ova stanica prestala da emituje program”. U korektnom razgovoru, kaže se u saopštenju, savetovali su zaposlenima da je najbolje da sami prekinu emitovanje programa.
Inače, u podeli „posla” oko udaljavanja iz etra stanica bez dozvole, RATEL i nema ingerencije da pomenute emitere gasi, već eventualno može da ih tuži. Po Zakonu o radiodifuziji, ovlašćenje da pečati prostorije stanica koje nemaju dozvolu povereno je Radiodifuznoj agenciji. Da li je ipak u pomenutom slučaju poslao „uniformisanu prethodnicu” juče u RATEL-u nismo uspeli da proverimo, jer je Jovan Radunović, predsednik UO Agencije, bio odsutan, a ostali bez njegovog odobrenja nisu mogli da odgovore na to pitanje.
– Mi policiju nismo slali, jer u takvoj situaciji poslali bismo naše ljude. Policija niti pečati, niti može da dolazi po našem nalogu, jer mi nismo ni MUP ni vlada i ne upravljamo policijom. U takvim prilikama policija po zakonu može samo da nam pruži asistenciju, ukoliko je zatražimo – kaže Aleksandar Vasić.
Zahtev sinoda
Iako je letos, i ne prvi put, Zakon o radiodifuziji promenjen i dopunjen, ima najava da bi se mogao ponovo naći pred poslanicima radi nove korekcije. Najnoviji zahtev stiže od Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. U saopštenju Informativne službe SPC navodi se „da je Srpska pravoslavna crkva, kao i druge tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji, rešenjima sadržanim u aktuelnom Zakonu o radiodifuziji praktično onemogućena da vrši svoju misiju preko sopstvenih elektronskih medija i da je svedena na nivo minornog udruženja građana”. Zato je Sinod, kako se navodi u saopštenju, uputio predstavnicima vlade, Skupštine Srbije, kao i ministarstvima vera i kulture predlog da se postojeći zakon izmeni. Iako konkretna sadržina tog predloga nije poznata, može se pretpostaviti da se odnosi na status radio-stanice „Glas crkve” iz Šapca.
RRA nije konkretno upoznata sa sadržinom zahteva, kaže Vasić, ali Radiodifuzna agencija i nije adresa za promenu zakona koji može da se menja samo u Skupštini.
Zakon o radiodifuziji inače nigde izričito ne govori o crkvenim medijima, ali pominje stanice civilnog sektora u koje se mogu svrstati i stanice verskih zajednica.
– Prema važećem zakonu, stanice civilnog sektora, pa i stanice verskih zajednica, a time i Srpske pravoslavne crkve, mogu biti samo lokalne. Konkurs za te stanice još nije raspisan – kaže Vasić.
Iako takav konkurs nudi šansu zainteresovanima, valja podsetiti da su na području Beograda regionalne dozvole već podeljene, ali i da na području glavnog grada nisu predviđene lokalne stanice. To znači da pretendenti na tu vrstu dozvole mogu da ih potraže na drugim područjima.
M. Petrić
