A za naklonost gledalaca bore se tri televizije, tako što bez skrivanja protežiraju određene političke opcije i do otvorenih rana kritikuju suprotnu stranu. Inače, nijedna ne živi od sopstvenih prihoda, već sve u nekoj meri zavise od javne kase.
Glavni akteri političke scene grada dobro se znaju. Vladajući Pokret “Vršačka regija – Evropska regija” (VRER) predvode brojni direktori velikih firmi i političari iz nekih ranijih vremena. Podržava ih u lokalu nejaki DSS. Lider najvećeg, ali opozicionog, DS-a je neprikosnoveni pokrajinski ministar za informisanje, bivši gradonačelnik Milorad Đurić, koji je, inače, izgubio izbore 2004. Vladajući SPS je i dalje “svoj na svome”, kao i njegov čelnik, direktor Komunalnog “2. oktobar” Ljubisav Šljivić. Takođe vladajući SRS vodi bivši republički poslanik Stevica Deđanski. Opozicioni LSV, čiji je strateg bivša potpredsednica lokalnog parlamenta Ivana Radakov, revnosno prihvata direktive iz Novog Sada. Vanparlamentarni, mlad ali brojan i glasan LDP predvodi advokat Dragoslav Aleksić, nekad narodni poslanik, lordmer i član SPS-a.
Vlast, dakle VRER, DSS, SRS i SPS, otvoreno o svemu, bez ustezanja i vremenskog ograničenja, govori na TV “Banat”. DS, LSV i LDP to isto rade na TV “Panoviziji”. Na TV “Lav” može da govori svako ko je spreman da ih finansijski podrži u osećaju nepristrasnosti. “Banat” i “Lav” primaju ili su primali pare iz opštinskog, a “Panovizija” iz pokrajinskog budžeta. Neko manje, neko više. Političari govore na “svojoj” televiziji, a odgovore slušaju na drugoj. Vlasnik “Lava” tvrdi da ima ugovornu obavezu praćenja rada lokalne vlasti i on je ispunjava. Opozicionari tvrde da je pristrasan, ali Ivan Babić i njima dopušta da u direktnom programu kažu šta imaju. Ponekad im spomene da ima troškove, za šta oni, naravno, imaju razumevanja i para. Gleda ga narod!
“Banat” poseduje vrhunsku opremu i kvalitetan tehnički kadar. Od opozicije nekoliko puta su u emisije bez sučeljavanja stavova pozivali uglavnom one iz DS-a koji imaju neku funkciju višeg ranga. Ostali se puštaju u kratkim izveštajima i uglavnom ih prepričavaju. Vlasti su sva vrata otvorena jer je “Banat” vlasništvo Fondacije “Hemofarm”, za koju je aktuelna vlast čvrsto vezana i tu je činjenicu kontraproduktivno kriti. “Panovizija” maksimalno vreme s neograničenim brojem repriza daje promociji DS-a, LSV-a i LDP-a. I ne kriju simpatije. Važe za “urbanu andergraund” televiziju, nisu tehnički najopremljeniji, a u kablovskom sistemu SBB su podstanari. Često su na udaru lokalne vlasti, pogotov DSS-a, koji protiv njih uredno najavljuje i sprovodi “mere”. I status u SBB-u liči na “mere”. “Panovizija” otvoreno u emisije poziva vlast koja se, međutim, ne odaziva! Vlasnik i glavni urednik Branislav Lazin, nekad opštinski odbornik iz SPO-a, oštrog je jezika i ne libi se da provocira do ivice fizičkog sukoba. Baš čovek ume!
A što se tek političari međusovni napadaju! Doduše, ne svi. SRS, po oprobanom receptu, koristi sva oruđa i uvek je ratoborno glasan protiv svih svojih. DS, najbrojniji u lokalnom parlamentu, ne skida plišane bele rukavice i, kaže narod, blago poziciji s takvom opozicijom. Takva im je taktika!? SPS mudro ćuti, njihova pozicija je jasna. Malo glasača je “prešlo” u VRER, ali i dalje su stabilni. NJihov lider je bio mnogo jak i za “petooktobarce”. VRER i LDP su najjače medijski konfrontirani. Pljušte i krivične prijave. Ko je u pravu pokazaće sud, a kome narod veruje videće se na izborima. Po svemu sudeći, biće posle suda dobrih novčanih naknada, a možda i najavljenih rešetaka.
Kad bi bar jedna televizija “smogla snage” da ih sve okupi i bar dva sata omogući direktno suočenje pred narodom. Koji bi to rusvaj bio! Teško da bi svi pristali, jer je ko zna koje su sve koalicije po prvi put moguće i ko bi na kraju pobedio. Gledalo bi se to, pa bi sve prštalo po procentima!
Nisu slučajno zaboravljeni veliki privrednici, ali njihov uticaj zavisi samo od ličnosti koje se predstavljaju kao političari. Zato da na izborima saznamo ko je jači, pa makar narod posle na vodi i ‘lebu bio!
Aleksandar Čupić