Neki od izuzetaka su, kao što se i očekivalo, Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja, potom ministarstva rada, zdravlja i za dijasporu, Narodna banka. Iz Skupštine Srbije čiji se izveštaj očekuje sa posebnom pažnjom, zbog zaprepašćujućih iznosa koje su neki poslanici naplaćivali na ime dnevnica i putovanja, najavljen je „energičan i kvalitetan izveštaj“, izjavio je Danasu poverenik za informacije Rodoljub Šabić.
Rok za dostavljanje izveštaja je „jednom godišnje“. Formalisti bi rekli da je trebalo da organi još prošle godine sačine informatore, budući da je Zakon donet 2004, mesec i po dana pre kraja godine. Ali, da ne teramo mak na konac, to nije bilo realno. U svakom slučaju, za ovu godinu rok je bio 31. decembar. Zakon nije apsolutno precizan, da nalaže objavljivanje podataka o sednicama, putnim troškovima i slično. Ja sam doneo uputstvo koje je pooštrilo obavezu, da se informator ažurira najmanje jednom mesečno, jer nisu nam potrebne informacije stare godinu dana. Osim toga, propisao sam da se informatori objavljuju u elektronskoj formi, čime bi bili dostupni znatno širem krugu korisnika – kaže Rodoljub Šabić.
U članu 39 Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja je predviđena obaveza državnog organa da izradi informator o svom radu koji će sadržati niz informacija o radu tog organa.
– Cilj informatora je da rad državnih organa i ustanova bude transparentan; tu treba da budu sadržani ovlašćenja, obaveze, linije rukovođenja, način postupanja, prava koja se pred tim organom ostvaruju, imena starešina i slično. Tu bi, naravno, morali da budu sadržani podaci o budžetu i trošenju budžetskih sredstava – kaže Šabić.
Informator, po slovu Uputstva iz maja prošle godine, treba da sadrži i opis usluga i postupka za podnošenje zahteva i žalbi, podatke o vrstama informacija koje državni organ stavlja na uvid, a mora da bude dostupan i nacionalnim manjinama i osobama sa posebnim potrebama.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparensi internešenela, u razgovoru za Danas kaže da očekuje da će „već narednih nedelja moći da se, uz pomoć medija, izvrši pritisak na državne organe i da će pred nama biti mnogo više prostora za zaključivanje da li je bilo zloupotreba“. On kaže da neki organi nisu sačinili izveštaj, neki ga nisu stavili na veb prezentaciju, a treća je grupa onih koji uopšte nemaju svoj sajt.
– Međutim, i kada se objave podaci o trošenju budžetskih sredstava, neće odmah biti jasno da li je bilo zloupotreba, jer se to se ne može uvek videti na prvu loptu. Ali će mogućnost da se dođe do takvih podataka olakšati posao inspekcijama, novinarima, nevladinim organizacijama – kaže Nenadić.
Obračunske knjige se, kaže Nenadić, uvek prave tako da izgleda da su sva sredstva namenski potrošena.
– Na osnovu knjiga nije vidljivo šta se krije iza pojedinih stavki. Nemamo empirijska istraživanja, ali možemo da pretpostavimo da su najproblematičnije oblasti uvek nabavke, onaj momenat gde dolaze u kontakt javni i privatni sektor, bilo da je reč o dobrima, uslugama ili radovima. Daleko manji rizik je kod isplate zarada. Kod dnevnica i putnih troškova nekih poslanika najverovatnije je bilo lažiranja. Prikazivano je, na primer, da su održavane sednice nekih poslaničkih grupa koje nisu održane. U tom smislu, deo novca je nenamenski potrošen, ali to treba da utvrđuju nadležni organi – kaže Nenadić.
B.Tončić