„Na
taj način će se održati status kvo. To, po nama, znači da će manjinski
nacionalni saveti moći da upravljaju ovim medijima s velikim ovlašćenjima, a s
malo ili nimalo odgovornosti„, navodi se u pismu.
Mađarski
intelektualci ocenjuju da nacionalni saveti drže monopol nad ovim medijima i da
oni u velikom broju slučajeva predstavljaju tek glasilo manjinskih političkih
partija ili elite. “To znači da je zagarantovana sloboda informisanja ugrožena,
a da urednici i novinari bivaju smenjeni ako profesionalno obavljaju svoj posao
i ako ne pristaju na politički patronat”, navodi se u pismu.
Autori
pisma su svesni toga da “u ovom trenutku” manjinski nacionalni saveti treba da
ostanu osnivači manjinskih medija, jer bi svako drugo rešenje dovelo u pitanje
opstanak ovih listova, ali dodaju da bi se u medijskoj strategiji moralo
razraditi rešenje koje bi garantovalo da se uticaj elite na uređivačku politiku
svede na najmanju moguću meru ili da se u potpunosti otkloni. Intelektualci su
ocenili da se garancije uređivačke autonomnosti i nezavisnosti ovih listova
moraju pronaći kako u strategiji, tako i u izmenjenom Zakonu o nacionalnim
savetima. Mediji na manjinskim jezicima, činjenično je stanje, nikada nisu bili
u nezavidnijem položaju jer im direktan upliv političke elite na uređivačku
politiku drastično uništava kvalitet, dok o nezavisnosti nema ni govora.
Poslednji
slučaj u nizu disciplinovanja manjinskih medija desio se u, nekada veoma
cenjenom dnevniku “Mađar so”, u kojem je Nacionalni savet Mađara smenio glavnog
urednika Čabu Presburgera jer su smatrali da ne prati dovoljno aktivnosti
Saveza vojvođanskih Mađara.
Pismo
su potpisali Laslo Vegel, Žužana Serenčeš, Alpar Lošonc, Antal Bozoki, Laslo
Gerold, Eva Karkai-Vaš, Bela Garai, Deže Ereg i Čaba Presburger.
Autor:
P. K.
