Marija Babić i Rade Đurić (NUNS) o napadima i pritiscima na novinare

Foto: Printscreen

Pravnik i istraživač Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić kazao je da je broj slučajeva pritiska i napada na novinare porastao tokom 2020. godine, a da su uzrok pre svega bili pandemija kovida-19 i vanredno stanje.

U okviru javne debate „Sloboda medija – Koliko puta i na koji način je moramo osvajati iznova?“, Đurić je naveo da je vanredno stanje, uvedeno radi suzbijanja infekcije koronavirusom, direktno uticalo na rad novinara, a na to li se odrazila i ekonomska kriza izazvana pandemijom.

 

On je kazao da je „naglom netransparentnošću podataka“ izvršen uticaj na novinare i kao primer naveo hapšenje novinarke portala nova.rs Ane Lalić zbog izveštavanja o stanju u Kliničkom centru Vojvodine, čime je izvršen i pritisak na izvore informacija.

 

Po njegovim rečima, zabrana prisustva novinara konferencijama Kriznog štaba Vlade Srbije u aprilu 2020. godine je otežala položaj novinara, a odgovor vlasti je potpuno izostajao tokom čitavog vanrednog stanja.

 

„Položaj novinara u Srbiji u ovoj godini ostaje nepromenjen, a do kraja godine će se pokazati da li je to posledica pandemije ili je vanredno stanje nepovoljno uticalo jer je nastupilo nakon mnogo godina nepovoljnih za medijske radnike“, rekao je Đurić.

 

On je naveo da su prošlogodišnje julske demonstracije dovele do „najnezavidnijeg položaja novinara“ i da su pokazale javnosti pritisak uz prebijanja novinara, a da je krhka situacija pokazala smanjen nivo senzibiliteta prema tome.

 

Kako je kazao, Stalna radna grupa je osnovni mehanizam za prijavljivanje takvih slučajeva, da napreduje sistem hitne prijave, ali ipak ima selektivnog postupanja.

 

On je kao problem naveo da je većina novinara lokalnih medija, koji nisu dopisnici drugih i većih medija, mora da radi i druge poslove.

 

Pravnica i istraživačica NUNS Marija Babić kazala je da su zakoni o zaštiti i bezbednosti novinara dovoljni i da je potrebna njihova primena, a ne donošenje novih zakona.

 

„Najveći problem s primenom zakona je što kod krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, koje je najčešće krivično delo protiv novinara, jeste tumačenje – postoji subjektivni i objektivni element i moraju biti oba ispunjena da bi se došlo do postupka“, rekla je Babić.

 

Ona je dodala da je potrebno efikasnije finansiranje medija i dodele sredstava, jer kriterijumi za državnu dodelu nisu jasno regulisani i nisu transparentni svi delovi procesa.

 

Kazala je da je od velikog značaja i izbor stručnjaka koji će biti članovi nezavisnih institucija koje kontrolišu medije, a pre svega „precizno određivanje pojma medijski stručnjak“.

 

Pomoćnica ministarke kulture i informisanja Slavica Trifunović ocenila je da je odgovor na pitanje debate „Koliko puta moramo osvajati iznova slobodu medija?“ jeste koliko god puta da bi se dostigao međunarodni standard.

 

Debata je deo projekta „Unapređenje dijaloga između novinarskih udruženja i parlamenata na Zapadnom Balkanu za snažniji civilni sektor“ i projekta SafeJournalists.net, koji finansiraju Evropska komisija i Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), a sprovodi ga Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (BCSDN).

Tagovi

Povezani tekstovi