EN
U nedelji za nama imali smo više vesti iz kancelarije Povernika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nego u proteklih nekoliko meseci. Juče je i održana konferencija o ratifikovanju Tromso konvencije Saveta Evrope i tim povodom gost emisije “Pregled dana” na Newsmax Adria bio je poverenik, Milan Marinović.
Govoreći o značaju Tromso konvencije, odnosno o tome zašto Srbija nije ratifikovala dokument koji je mogla još 2009. godine, Marinović je rekao da naša zemlja ima sreću zato što od 2005. godine ima u primeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
“Taj zakon daje značajno veća prava tražiocima informacija od strane organa vlasti, nego što to daje Tromso konvencija. Želim da verujem da je bio u pitanju nemar svih vlasti od 2009. godine, pa naovamo. Možda su zaključili da, ako već imamo zakon koji daje veća prava, da nemamo potrebe da ratifikujemo Konvenciju. Međutim, to nije tako. Mi još uvek nemamo ratifikovan nijedan međunarodni instrument koji garantuje pravo slobonom pristupu informacijama od javnog značaja. Odnosno, pravo na slobodan pristup službenim dokumentima”, objašnjava on i dodaje da je zbog toga dobro ratifikovati Tromso konvenciju.
“Na taj način ćemo u međunarodnim okvirima pokazati da smo opredeljeni za transparentnost rada organa vlasti. Na taj način će narasti poverenje između građana i vlasti”, ističe on.
Na pitanje zbog čega Srbija neprekidno pada, po oceni međunarodnih institucija, kad je u pitanju transparentnost i dostupnost podataka, Marinović je rekao da se nada kako će Srbija porasti u očima međunarodnim očima kad se usvojim Tromso konvencija.
“Zato i menjamo zakon, kako bi on bio efikasniji, sprovodljiviji i kako bi građani lakše ostavrili svoja prava. Ubeđen sam da će tako biti”, smatra on.
Komentarišući to što se neretko državne institucije odlučuju da ignorišu naredbe Poverenika i izbegavaju da dostave podatke zainteresovanoj javnosti, Marinović je rekao da će učiniti sve da kroz predložene promene zakona da bude drugačije.
“Verovatno naše odluke nisu poštovane zato što nisu postojali mehanizmi za kažnjavanje. On jeste bio propisan zakonom, ali nije sprovodljiv. Sad smo predložili da se vrati staro rešenje i kazne za organe vlasti ponovo budu u nominalnom novčanom iznosu, u rasponu kazne od minimuma do maksimuma i da Poverenik izriče kaznu za nepostupanje po njegovom rešenju“, poručuje on.
