EN
Tokom godina sam čuo praktično sve od novinara i gledao sam vrlo čudne ugovore sa očigledno nezakonitim klauzulama. Tu su bile klauzule da novinar ne može da da otkaz, da ima pravo na godišnji odmor koji je ispod zakonskog minimuma, da mu se ne plaća prekovremeni rad, da praktično nema pravo na dnevni i nedeljni odmor. Ali još nisam nailazio na klauzulu da mu je zabranjeno sindikalno udruživanje. Pretpostavljam zato što je to krivično delo“, odgovara na pitanje o jednoj od mnogih novinarskih zabluda o njihovom radnom statusu dr Mario Reljanović, direktor Centra za dostojanstven rad i saradnik Instituta za uporedno pravo.
U Bermudskom trouglu ovaj stručnjak za radno pravo odgovara i na druge nedoumice zaposlenih u medijima koje se ubrzano množe sa pojavom novih prekarnih oblika zapošljavanja – šta novinaru pripada aneksom ugovora o radu ukoliko radi od kuće i zašto je, bez izmene ugovora, takav rad nelegalan, da li su specifičnosti novinarskog posla postale masovan izgovor poslodavcu da ne plati prekovremeni rad, na šta „honorarac“ ima pravo ako nema pravo ni na bolovanje, otkazni rok, minimalnu zaradu, štrajk ni plaćeni odmor i kako se odbraniti od nadničarenja, odnosno rada na normu.
Reljanović opisuje kako se pozvati na pripravnost, institut koji definiše novi Zakon o javnom informisanju, koji zaposlenima u medijima, u praksi, omogućava merenje i naknadu prekovremenih radnih sati i daje im pravo da isključe mobilni telefon. S njim razgovaramo i o postojećim pravima kojih se novinari masovno odriču postupajući suprotno zakonu i Kodeksu novinara, kao što je uticaj poslovnih interesa vlasnika na izveštavanje medija.
Sagovornik Bermudskog trougla objašnjava i zašto je „lažna samozaposlenost“ koja se, u Srbiji, prvi put pojavljuje baš među novinarima, opasna praksa koja od medijskih radnika angažovanih ugovorima o poslovnoj saradnji pravi ekstremno ranjivu kategoriju, odgovara na pitanja šta su prava i obaveze medijskih radnika koji sve češće u dogovoru sa poslodavcem otvaraju preduzetničke radnje, koji su rizici takvog dogovora i kako doskočiti pritisku poslodavca da se u taj status pređe.
Iz iskustva tvrdi da sudovi veoma efikasno odlučuju da je reč o radnom odnosu, a ne autorskom delu ili privremenim i povremenim poslovima, u slučajevima novinara koji svakodnevno obavljaju posao, a duže su vreme angažovani, kao i u slučajevima dokazivanja zlostavljanja na radu, kojih se medijski radnici retko late.
Izvor: RTS
