EN– Decembra 2001. u holu beogradske Palate pravde prišao mi je advokat Borović, zastupnik jedne porodice i tiho mi rekao da poseduje jedno pismo koje bi, po njegovim rečima, moglo poslužiti kao krunski dokaz u procesu protiv Milanovića – rekla je Žanka Stojanović.
Prema njenim rečima, „u pismu je bilo navedeno da je Petkanić dan uoči bombardovanja RTS, dakle 21. aprila 1999, sedeo sa Markom Miloševićem u kafiću „Roleks“ u Požarevcu, zajedno sa general-majorom Aleksandrom Bakočevićem (načelnikom Uprave za moral i informisanje štaba Vrhovne komande) i još dvojicom generala. Tada je Marko rekao da će sutra uveče biti gađan RTS i jedan vojni objekt u Požarevcu, uz komentar da će žrtve biti zanemarljive u odnosu na propagandnu dobit“. Žanka Stojanović kaže da je kasnije u nekoliko navrata tražila od Borovića kopiju tog pisma, ali da joj je on odgovarao da se ono negde zaturilo i posavetovao je da se u vezi s Petkanićevim navodima obrati ministru pravde Vladanu Batiću, što je ona i učinila, ali bez rezultata. Na njene dalje zahteve da dobije kopiju pisma, od Borovića je dobila odgovor da je „tom momku priprećeno da ćuti“, a da se „pismo izgubilo“.
Petkanić je u utorak obavestio medije da je o svojim saznanjima 2001. razgovarao i sa advokatom Borovićem. Ovaj je, pak, u sredu rekao za B92 da se „ne seća Petkanića“, ali je dopustio mogućnost da mu je „neko od zatvorenika poslao pismo, tražeći da se angažuje po njegovom predmetu“. Ministar policije Dragan Jočić u sredu je svedočenje Petkanića podvrgao sumnji, ali nije negirao da je ovaj zaista bio Markov telohranitelj. Tu Petkanićevu tvrdnju niko do sada nije doveo u pitanje. Prema rečima ministra Jočića, „Petkanić navodno zna za oko 15 osoba kako su nestale ili ko je izvršilac ubistva. Ono što nama u ovom momentu zaokuplja pažnju jeste ubistvo novinara Pantića, koje smo kao policija detaljno radili, utvrđivali sve po navodima Petkanića i ustanovili da ne postoji nijedna relevantna činjenica koja bi ukazala na određene izvršioce“. Tim povodom Žanka Stojanović pozvala je ministra Jočića da policija u najmanju ruku isto tako temeljno ispita Petkanićev iskaz o sastanku Miloševića-mlađeg sa general-majorom Bakočevićem i dvojicom drugih generala.
Potvrda da su generali i Miloševićev sin unapred znali za bombardovanja RTS-a bila bi direktan dokaz da su radnici državne televizije namerno ostavljeni da poginu, po naređenju samog Slobodana Miloševića. Uloga Miloševića u žrtvovanju šesnaestoro radnika Televizije Srbije nikada nije sudski ispitana, dok je tadašnji direktor državne televizije Dragoljub Milanović osuđen samo zbog nepoštovanja vladine naredbe o evakuaciji zgrade, ali ne i zbog masovnog ubistva sa predumišljajem za šta ga terete porodice poginulih.
Beta
