EN
Na današnjem ročištu u postupku za ubistvo novinara i vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije u sudnici Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu završnu reč izneo je prvi od četvorice okrivljenih – Radomir Marković.
Marković koji je u vreme Ćuruvijinog ubistva bio načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) kazao je da tužilac nije dokazao da su on i ostali okrivljeni učestvovali na bilo koji način u ubistvu. On je istakao da je tužilac umesto dokaza izneo zaključke i impresije, te da „nema odgovor ko je i po čijem nalogu ubio Slavka Ćuruviju“. Navodi iz optužnice, kako je rekao, nemaju potporu u dokazima: „Ni za jedan navod u optužnici nisu izvedeni dokazi da sam počinio krivično delo koje mi se stavlja na teret.”
On je na početku izlaganja najavio da u svojoj završnoj reči pored analize dokaza želi da ukaže na razloge njegovog i krivičnih progona njegovih saradnika. Kako je naveo, posle demokratskih promena na rukovodeće funkcije u zemlji postavljeni su „ljudi po meri američke administracije“, a prvi zahtev bio je hapšenje Slobodana Miloševića.
Prema njegovim rečima, preko 100 ljudi je stavljeno na mere slušanja, a kako nije bilo rezultata rešili su da ih tuže za „sve i svašta“. Kazao je da su više puta pokušavali da ga privole da optuži Miloševića za politička ubistva, a da je on odbio da lažno svedoči.
Istakao je i da se predistražni postupak ovog slučaja preselio u medije, a kampanja u medijima je krenula i nakon potvrđivanja optužnice „na čelu sa Veranom Matićem i Ljiljanom Smajlović“.
Prema njegovim rečima, nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu Matić i Smajlović su rekli da će vršiti pritisak da se donese osuđujuća presuda jer bi to bio prvi put da se osude ljudi iz najviših državnih struktura što bi bilo čudo: „Dakle njima treba čudo, ne istina zasnovana na činjenicama. To čudo bi odgovaralo njihovim zapadnim prijateljima.“
Deo završne reči posvetio je izjavama svedoka. Kako je naveo od svih ispitanih svedoka jedino je Branka Prpa imala direktna saznanja o ubistvu, a ona je „sa apsolutnom sigurnošću isključila Miroslava Kuraka kao ubicu“.
„Prpa je izjavila da Slavko Ćuruvija nije imao političkih ambicija. U to vreme u Srbiji je bilo 50 političkih stranaka, pitam se zašto bi se vlast uplašila da je trebalo da se formira još jedna“, dodao je Marković.
Za izjavu Milorada Ulemeka Legije kazao je da „nema trunke istine“. Reč je o iskazu u kom je Legija rekao da je 29. ili 30. marta 1999. godine došao u Beograd na sastanak sa Markovićem. Na tom sastanku je Marković navodno od njega zatražio da ubije jedno lice.
„S kim je, gde, kada i o čemu razgovarao Ulemek – to zna samo on i niko više.“
Dodao je da u to vreme nije imao komandnu nadležnost nad Ulemekom sa kojim se, prema njegovim rečima, prvi i jedini put tokom bombardovanja video 17. aprila 1999, šest dana nakon Ćuruvijinog ubistva.
Kako je naveo očigledno je da je cilj bio da se za ubistvo optuže pripadnici Državne bezbednosti da bi se ubistvo moglo pripisati Slobodanu Miloševiću kako bi on ostao upamćen kao kriminalac, a ne državnik.
„Osuđujući nas na ovo krivično delo nećemo samo ostati bez odgovora na pitanje ko je ubio Slavka Ćuruviju, već će da se dogodi to čudo – da se osude pripadnici DB-a“, dodao je Marković i rekao da ga ne bi čudilo da je Tužilaštvo tražilo smrtne kazne za njih jer bi to izazvalo veću medijsku pažnju nego 40 godina zatvora.
Suđenje se nastavlja sutra, 26. oktobra, kada će vreme za završne reči imati Milan Radonjić, nekadašnji načelnik beogradskog centra RDB-a i Ratko Romić, bivši operativac RDB-a. Za razliku od njih, završnu reč neće izneti nekadašnji pripadnik rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije (JSO) Miroslav Kurak s obzirom da je u bekstvu.
Oslobađajuće presude za okrivljene od Suda su već zatražili njihovi advokati u svojim završnim rečima. Pre toga je, u julu, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić zatražio da se svi okrivljeni maksimalno kazne. Odnosno, da se na zatvorsku kaznu u trajanju od po 40 godina osude Marković kao podstrekač, Radonjić kao organizator, a Romić i Kurak kao neposredni izvršioci ubistva.
Inače, reč je o ponovljenom postupku koji traje od oktobra 2020, a tokom kog su ročišta neretko odlagana.
Podsetimo, Ćuruvija je ubijen u Svetogorskoj ulici u Beogradu 11. aprila 1999, a suđenje okrivljenima za njegovo ubistvo počelo je tek 16 godina kasnije. Iako je u aprilu 2019. doneta prvostepena presuda kojom su bivši funkcioneri državne bezbednosti Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina, a Romić i Kurak na po 20 godina zatvora Apelacioni sud ukinuo je presudu i postupak vratio na početak. Apelacija je tako odlučila jer je, kako su obrazložili, optužnica prekoračena jer je bez jasnog objašnjenja uvedeno novo i nepoznato lice kao neposredni izvršilac likvidacije. Tako je prvostepenom presudom Sud kao neposrednog izvršioca ubistva označio N.N. lice umesto Romića i Kuraka koje je Tužilaštvo teretilo kao neposredne izvršioce.
