EN
„Šta da radite, ne možete da se branite. Kao što su oni preko noći vođeni na Goli otok, tako i vi možete biti izloženi organizovanom političkom linču. Ljudi moraju biti spremni, naročito oni koji se suprotstavljaju ovoj strašnoj situaciji“, dodao je Marković.
Kako je rekao, celog života pokušava da strašne stvari ismeje, a smešne stvari uozbilji.
„I to je nešto između čega se kreće moja poetika. Da shvatam bol i kao jauk, a i smeh, jer ništa ne može biti smešno što nije bolno, što ne tišti čoveka, ne možete napraviti komediju od stvari koje nisu tragične. U socijalizmu kada sam počeo da radim, način izražavanja je bio u alegorijama i metaforama, sada nema potrebe da se stvari posmatraju tako, o njima može da se govori otvoreno. Vremena nisu bolja, iako nema te potrebe da sakrivate šta hoćete da kažete, sada je sve otvoreno, svi posmatramo stvari kao otvorenu utrobu i utoliko je to još strašnije“, kaže reditelj.
Kaže i da postoje prilične analogije između današnje situacije i njegovog filma „Variola vera“.
„Najveća analogija je potpuna konfuzija. I tada je bila te 1972. prilična konfuzija, jedino što je Jugoslavija bila relativno dobro organizovana zemlja, pa su se stvari brže odvijale, postojao je jedan koncept kog su se ljudi držali, sada se menjaju koncepcije, imamo utisak improvizacije. Ja ću koliko sutra da primim treću dozu jer je to civilizovano, sve priče oko toga su bapske i primitivne“, dodaje Marković.
Smatra i da suviše dugo živimo u društvu u kome je laž dominantna.
„Ljudi su, pošto su najzad shvatili da svi lažu, jednostavno prestali da veruju drugima, nema tog autoriteta kome se veruje. Ljudi su prepušteni sebi u društvu koje nema institucije, u kome ništa ne funkcioniše i odlučuju sami, sami se snalaze zbunjeni u gunguli“, rekao je Marković.
