[box align=’box-left’ id=’2389′]
On je, u svom izlaganju, na manifestaciji u organizaciji „Srpskog kulturnog foruma“ u okviru ciklusa „Bečki prozori“, posvećenoj dva veka od štampanja prvih srpskih novina u Beču, da je nerasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića oblik cenzure, koji bi ostao ako se ovi zločini ne bi rasvetlili.
Osvnuvši se na cenzuru srpskih novina u vreme kada su nastajale u Beču pre dva veka, on je rekao da je bila prilično disciplinovana i uređena „te da bi je danas mnogi priželjkivali“.
Matić je govorio o medijima i dijaspori, ukazavši da prema procenama četiri miliona ljudi živi izvan Srbije, i da postoji dalji trend napuštanja zemlje, jer 20 odsto mladih razmišlja da to učini, kako pokazuju istraživanja.
On je govorio da treba što više koristiti prednost novih medija kako bi se matica i dijaspora povezali i više zbližili.Takođe, on je predstavio i projekat digitalne platforme osmišljene za zemlje podunavskog regiona.
Profesorka na bečkom Institutu za Slavistiku Gordana Ilić Marković govoreći o istorijatu srpskih novina u glavnom gradu Austrije podsetla je da prvi tragovi srpskih novina u Beču datiraju od izdavaštva Stefana Novakovića i „Serbskija novini“ (1792.) da bi se nakon toga 1813. godine pojavile „Novine serbske iz carstvujuščega grada Viene“ Dimitrija Davidovića.
