Kao da je slutio da će Apelacioni sud ukinuti presudu bivšem predsedniku opštine Grocka koji je bio osuđen zbog podstrekavanja.
Ako je tačno ono što je dospelo u javnost – da su načinjeni bitni procesni propusti, onda se sa pravom postavlja pitanje ko je odgovoran i kako je moguće da se tako nešto uopšte dogodilo.
Žalba branioca optuženih je usvojena jer postoji razlika između izreke javno objavljene presude 23. februara 2021. godine i izreke pismenog otpravka presude koji je sačinjen i dostavljen učesnicima krivičnog postupka.
Apelacioni sud je svoju odluku bazirao na činjenici da je u žalbi ukazano da je sud, menjajući posledicu iz osnovnog oblika krivičnog dela, načinio bitnu povredu postupka. U obrazloženju odluke stoji da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, što čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.
Apelacioni sud je našao da su žalbe osnovano ukazale da je prvostepeni sud izmenio dispozitiv presude u odnosu na optužni akt, ne dajući razloge za to. Pritom je obrazložio samo činjenicu da je iz izreke izostavio zanimanje oštećenog (da je novinar), navodom da zanimanje oštećenog nije obeležje krivičnog dela.
U žalbama je ukazano da je sud u dokaznom postupku pročitao i iskaz privilegovanog svedoka koji na glavni pretres nije bio pozvan, a što je suprotno odredbi zakona kojom je propisano da se zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja ne smeju izvesti, ako ta lica nisu uopšte pozvana na glavni pretres. Ovaj propust je, takođe, doprineo da Apelacioni sud ukine presudu.
Ako je sve ovo istina, to je skandal dostojan nečije ostavke. Smatram da ovo što se desilo unosi dodatnu zabrinutost pred referendum o promeni Ustava koji u fokusu ima promene u pravosuđu jer pokazuje da nužne reforme ne sprečavaju da neko zloupotrebi ovlašćenja i, neznanjem ili sa namerom, doprinese ovakvom skandalu koji vređa zdrav razum i nanosi nepopravljivu štetu nevinom čoveku koji ima 70 godina.
***
Od samog početka, ovo suđenje koje traje već preko tri godine, obiluje opstrukcijama od strane advokata odbrane. Milan i njegova supruga Jela, pored traumatičnog događaja, peživljavanja paljenja kuće, koje je ostavilo trajne zdravstvene posledice, iznova su viktimizirani u samoj sudnici. Svakodnevna borba da vrate život u normalu, obnavljajući kuću, dobila je solidarnu akciju kolega, ali to nije bilo dovoljno da se kuća dovede u prvobitno stanje. Više od godinu dana trebalo je da se izdejstvuje priključivanje kuće na kanalizaciju, koju je lokalno komunalno preduzeće ukinulo Milanu, zbog njegovog pisanja za Žig info. Ova redakcija je tek ovih dana dobila mogućnost priključivanja na energentski sistem jer im je EPS uskratio struju pre više od pet godina. U razgovoru sa predsednicom vlade, Milan je dobio obećanja da će se uraditi mnogo više kroz pomoć za obnovu kuće. Na Radnoj grupi za zaštitu i bezbednost novinara, predlagao sam da se hitno reaguje i osnuje fond koji bi u ovakvim situacijama bio korišćen urgentno, kako bi se pomogla obnova uništene imovine, a u koji bi bila vraćana sredstva koja bi bila presuđena kao nadoknada štete. I pored toga što je pozitivno prihvaćena, ova ideja nije realizovana. I sada imamo vraćanje na početak.
Pošto je sudija Žugić otišao u penziju (veoma je važno da, ako je moguće, dobijemo njegovo objašnjenje i komentar za propuste na koje ukazuje Apelaciono veće), imenovana je nova predsednica veća za ponovljeno suđenje. To znači da će ceo proces morati u potpunosti da se vodi kao da nije bilo prethodnog suđenja.
Nedavno zavšeno suđenje Novakoviću koje je vođeno posebno, verujem da će takođe biti razmatrano na Apelaciji nakon žalbi. Ako se i ono vrati na novo suđenje, očekujem da će se tražiti da se ova dva procesa objedine.
Ako je prvo suđenje trajalo tri godine, uz postojeće probleme, npr. i štrajk advokata za koji nije izvesno kada će se završiti, i uz sve nove opstrukcije kojih se odbrana neće odreći, realno je da će proći još najmanje tri godine do nove presude. Pa, opet žalbe, itd…
***
Sve je moglo da bude rešeno da je Apelaciono veće, kada je uočilo nepravilnosti, otvorilo raspravu i razmotriviši nejasnoće i dajući priliku da se nepravilnosti reše, donelo presudu koja bi stavila tačku na ovaj slučaj, konačno donevši pravdu za Milana Jovanovića. Umesto toga, otvoren je novi prostor za pravosudnu agoniju. I kakav god rezultat bio na kraju, on neće moći da izbriše učinjenu nepravdu.
***
Kako i ko je pogrešio, ostaje da se utvrdi. Od toga nećemo imati mnogo koristi jer nas čeka novo zamorno suđenje, nove uvrede i opstrukcije kojih smo se naslušali prethodnih godina. Ovo što se desilo je zbunjujuće, ne samo za Milana Jovanovića i Jelu Deljanin, već za mnogo širu zainteresovanu javnost. To je uznemirujući alarm za nas koji smo bili neposredno involvirani, ali i za sve građane naše zemlje koji zbog ovakvih stvari sa razlogom nemaju nikakvo poverenje u pravosuđe.
Sleganje ramenima i prebacivanje odgovornosti ne treba da nas zadovolji. Potrebno je da Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara hitno reaguje i pomogne Milanu Jovanoviću da sanira štetu koja mu je načinjena. Posle odluke Apelacionog suda, nema nikakvog smisla čekati narednih nekoliko godina kako bi Jovanović u parnici pokušao da nadoknadi nespornu štetu. Zato se hitno mora oformiti novčani fond iz kojeg bi se pomoglo nevinim žrtvama. Do sada nije bilo razumevanja za ovu moju ideju. Izgleda da je moralo nešto ovako strašno da se desi da bi do sada skeptični razumeli da se mora naći rešenje. Kada ga već nemamo i kada smo nemoćni kada nam se dogode ovakvi pravosudni skandali kojima se produbljuje agonija Milana Jovanovića.