EN
Posle tragedije u Novom Sadu, u medijima bliskim vlasti povela se svojevrsna istraga. Ali ova nije tražila odgovornost onih čiji je posao da građevina stoji. Krivci su unapred bili poznati i presuđeno im je bez prava na odbranu. To su mediji, opozicija i svi građani koji su se zapitali kako je i zašto došlo do nesreće.
Nadstrešnica na Železničkoj stanici je pala i ubila ljude. Danima nakon tragedije, prioritetna misija urednika medija bliskih vlasti je, po svemu sudeći, da ne padne vlada.
Milomir Marić: „Evo vidimo da je politička instrumentalizacija tragedije u Novom Sadu počela i pre nego je završen dan žalosti.“
Dea Đurđević: „U Vojvodini je danas treći dan žalosti i dok svi pokušavamo da se oporavimo od šoka, deo opozicije je i ovaj događaj iskoristio za protest ispred stare železničke stanice u Beogradu.“
Na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, zvono za jutarnje buđenje deluje prilično sinhronizovano.
Dea Đurđević: „Dobro došli u Novo jutro.“
Predrag Sarapa: „Evo, nije prošao ni jedan dan a već se krenulo s tom politizacijom, vidimo iste aktere, iste ljude (…) onaj Cicvarić, takozvani student, i naravno politički akteri uvek isti, sa podrškom, ili kako bismo rekli potporom sa hrvatske televizije gde najavljuju ubistvo Vučića iznad Beograda u avionu.“
Niko nije ubio Vučića iznad Beograda u avionu, ali građani jesu protestovali jer je nadstrešnica ubila ljude koji su krenuli na voz. Ali svaki protest građana u kom se, nakon neke tragedije traži odgovornost, dobija identične epitete.
„Imam utisak nekad, grešna mi duša, da oni jedva čekaju da se desi neka tragedija, da neko pogine, da se desi neka saobraćajna nesreća, ubistvo koje izvrši dete u školi. Bilo šta ovde može da posluži kao povod. Pritom, ne mislim ja na ovu grupu ljudi, oni su potpuno nebitni. Ovde su u pitanju mediji koji to sve zakuvavaju, koji u stvari pozivaju na nasilje i koji organizuju proteste“, izjavio je Nebojša Krstić, marketinški stručnjak.
Ah, znači tu smo. Svi oni koji su postavili pitanje odgovornosti za smrt četrnaestoro ljudi počašćeni su još starijim epitetom.
„Ima ta grupacija izdajnika koja se rukovodi principom — što gore po Srbiju, to bolje za njih. Kao da su se obradovali ovoj tragediji. I to ne kriju. I već su nastupili, već kreću“, rekao je Vojislav Šešelj, predsednik SRS.
Kad su protesti nakon masovnih ubistava koja su prošlog maja potresla Srbiju postali masovni i kad je baš novosadskim ulicama dominirao transparent „Sve mora da stane“, vlast je odgovorila raspisivanjem izbora i sloganom vladajuće partije koji je glasio „Srbija ne sme da stane“. U medijskom narativu, opet deja vu.
„Ovde, kad biste tražili osnovni moto tih protesta, to jeste ono što oni s vremena na vreme izbace, a to je da Srbija stane. To jeste njihova osnovna ideja postojanja i moto njihovih aktivnosti – da Srbija stane. Da ne napreduje, da na otvara radna mesta, da ne gradi infrastrukturu, to je osnovni princip na kom baziraju – da Srbija stane. To je princip tih medija koji su direktno destruktivni po državu, a naročito po društvo i koji svesno i namerno pokušavaju da izazovu sukobe i ulično nasilje“, rekao je Nebojša Krstić, marketinški stručnjak.
Predsednica srpskog parlamenta takođe vidi vezu između jednih i drugih protesta.
„Atmosfera je zaista jeziva, u tom smislu poziva na političke obračune i dodatnu nestabilnost. Ta atmosfera koja nam se ponavlja, iz maja 2023. godine, atmosfera linča, to je ‘ma u stvari nije važno ko je odgovoran, dajte krv, dajte glavu’“, izjavila je Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije.
Jedan od dežurnih komentatora na ružičastim televizijama je i član Upravog odbora RTS-a. Jedan od najodgovornijih ljudi u javnom medijskom servisu ima ideju kako unaprediti narativ o demonstrantima.
„U javnom mnjenju i na društvenim mrežama često se spominje reč „lešinari“. Ja mislim da je to izgubilo na značaju, mislim da ovde možemo da kažemo da su u stvari parazit“, smatra Predrag Azdejković, član Upravnog odbora Radio televizije Srbije.
Teško bilo Ivici Dačiću. Prvi srpski policajac išao je na lice mesta tragedije, gde je slušao o detaljima iz prvog lica. Ali najteže mu je, po svemu sudeći, palo nešto drugo.
„Znate, to su teške stvari. I onda dođem pred novinare i ona pita, novinarka jedna, ‘a ko je odgovoran, ko će da podnese ostavku? Pa čekaj. To nije vreme za to. Evo od danas je vreme da se time možda bavimo. Ali ako vi imate takvu situaciju, to je stvarno neka vrsta lešinarenja“, naveo je Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova.
Ali fokus je i dalje na diskreditovanju postavljanja pitanja odgovornosti.
„Da pitam, kako ti je palo na pamet tačno da na dan žalosti praviš politički performans? Kako? Kako? Kako si to mogao sebi da dozvoliš? Zašto misliš da je to nešto što je dobro ili da će bilo ko pozdraviti, pa i tvoji glasači? Pa sve i da pozdrave, kako ti ljudski možeš to da uradiš? Kako? Dan žalosti je dan žalosti. Na dan žalosti se ćuti“, pitala se Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije.
Mediji, zapravo, ne moraju i ne smeju da ćute. Prema preporuci REM povodom dana žalosti zbog novosadske tragedije, medijima se savetuje da umesto humorističkih, zabavnih i rijaliti programa emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti. Nigde ne piše da ne smeju da postavljaju pitanja i traže odgovornost.
Izvor: N1
