EN
Dvogodišnja Danka Ilić nestala je pre tri dana. Kolege i kvazi-kolege, sklonite se i umuknite. Bar jednom uradite ispravnu stvar. Već ste jednom dozvolili sebi da vas policija goni kao stado da bi mogli iz OŠ “Vladislav Ribnikar” da iznesu ubijenu decu. Šta je vama
Snimak voditelja u studiju TV Informer koji navija da novinarka na terenu udari ujaka nestale devojčice, mnoge je ostavila zapanjenima. Ako ima neko da nije video, TV Informer nasadila je ekipu ispred kuće ujaka nestale dvogodišnje Danke Ilić. Čovek je izašao iz dvorišta i zamolio da ne snimaju.
Sve je na tom snimku paradigmatično za medijsko dno koje je opet probijeno. Taj izmučeni čovek u neonskoj jakni, oznaci da je u aktivnoj potrazi, preglasna “reporterka” koja glumata da je tu kako bi im pomogla, neki stvor u studiju koji izgovara: “Nabodi ga, dobro je za šer”…
Nije Informer jedini. Portal Blic objavio je da je pronađena dvogodišnja devojčica posle dan i po potrage – u Australiji. Znate li koliko je ljudi odahnulo u prvi mah, videvši taj naslov, samo da bi u sledećem trenutku shvatili da nije reč o Danki i da nje i dalje nema…
Glas javnosti otišao je korak dalje i objavio lažnu vest da je Danka živa i zdrava.
Mediji su u ova dva dana odvratni. Ne postoji lepša reč, naprosto su odvratni. Čak i oni tzv. pristojniji dopuštaju sebi da reporter sa lica mesta tri puta tokom jednog uključenja izjavi da im policija, “nažalost”, ne dozvoljava da priđu mestu pretrage. Izvinite, šta ćete na mestu pretrage? Je l’ treba vaša kamera slučajno da uhvati nešto što ljudsko oko ne vidi odmah, nešto što narušava dostojanstvo deteta, roditelja, bilo koga?
Mahnitanje na društvenim mrežama
Ni vaskolika javnost nije bolja. Eno ih, mahnitih, na Tviteru i Fejsbuku, ljutih što policija daje informacije “na kašičicu”. Da li je zaista toliko teško razumeti: deteta nema, nešto se dogodilo. Postoji velika šansa da ga je neko oteo ili mu na drugi način naudio. Da li je javnosti i medijima zaista toliko teško da shvate: svaka informacija koju policija podeli sa medijima, automatski je podeljena sa potencijalnim otmičarem ili bilo kim ko je, daleko bilo, detetu naudio. Svako mešanje javnosti u istragu može da dovede do ometanja istrage.
Jasno je da iza raznih neprimerenih zahteva za detaljima stoji iskrena želja ljudi da dete bude što pre pronađeno živo i zdravo. Ali, nije to slučaj sa svima. Nije to slučaj sa urednikom Informera koji navija da snimatelj udari ujaka devojčice. Ej, bre, ujaka sluđenog, izbezumljenog, preplašenog. Zašto da ga udari? Što ne dozvoljava da mu snimaju kuću? Što moli medije da se sklone? Ne, nego zbog šera. Zamisli ti to, kako bi se samo kliktalo i koliko bi to para donelo…
To nije teško zamisliti, imali smo već snimak “Vrisak majke kad je saznala da joj je sin (15) pronađen u Tamišu”. Ali taj mozak, mozak kom je na pameti samo šer, klik, zarada, u trenutku kad od devojčice koja u maju puni dve godine, nema ni traga ni glasa, e taj mozak je misterija.
Kada treba začepiti gubicu
Nije lako ostati smiren i priseban kad se ovako strašne stvari događaju. Nije lako ni imati poverenja u policiju u ovoj i ovakvoj zemlji. Mnogo je teško. Ali ipak, nije toliko teško shvatiti šta je najbolji interes istrage i najbolji interes deteta. Nije baš tolika enigma kad treba ostati po strani, kada već jednom začepiti gubicu i obustaviti larmu.
Zapravo, baš na onom jezivom snimku TV Informer, jedna meštanka koja se tu zatekla, izgovorila je suštinu. Na pitanje “novinarke” kako može da im pomogne, jasno i glasno je rekla: “Pomoći ćete nam tako što ćete se skloniti odavde.”
Kolege i kvazi-kolege, sklonite se i umuknite. Bar jednom uradite ispravnu stvar. Već ste jednom dozvolili sebi da vas policija goni kao stado da bi mogli, iz OŠ “Vladislav Ribnikar” da iznesu ubijenu decu. Šta je vama? Zaista, šta vam je i koliko ste daleko spremni da idete? To morate da odredite. Trenutno, sopstvene granice ne znate i povećavate problem tako što glumite da ste deo rešenja.
Izvor: Vreme
