ENU jeku pregovora oko formiranja nove srpske vlade, blok oko proevropski orijentisanog predsednika Srbije Borisa Tadića preduzeo je nekoliko koraka sračunatih na umanjivanje odlučujućeg uticaja političkih oponenata oko odlazećeg premijera Vojislava Koštunice na srpske medije. Predloženi su novi članovi upravnih odbora „Politike” i novinske agencije „Tanjug”, a nešto ranije je zamenjen predstavnik državnog kapitala u najtiražnijem srpskom dnevnom listu „Večernje novosti”.
Srpski Zakon o javnom informisanju dopušta mogućnost da država bude vlasnik novinske agencije, ali zabranjuje njeno vlasništvo u drugim medijima. Tanjug tako ima status javnog preduzeća. Udeo države u „Politici” i „Večernjim novostima” postoji još od vremena totalitarnog režima, a nijedna vlada formirana nakon pada tog režima nije želela da ga se odrekne, svesno kršeći Zakon o javnom informisanju.
Protiv opstanka državnog vlasništva nad medijima protestovali su pojedini eksperti i novinarska udruženja ali javni pritisak nije bio dovoljno snažan da bi vlasti promenile stav. Dve vlade u kojima je premijer bio Koštunica naročitu pažnju su poklanjale uticaju u „Politici”, a njegova Demokratska stranka Srbije (DSS) uspela je da zadrži odlučujući uticaj na imenovanje glavnog i odgovornog urednika tog uticajnog i najstarijeg srpskog lista.
Najavljene promene u upravnim odborima dveju medijskih kuća su izazvale oštre reakcije iz Koštuničinog bloka, iz koga su stigle optužbe da država vrši pritisak na medije i da se meša u uređivačku politiku. Reč je, međutim, o međupartijskom sukobu, a ne o stvarnoj borbi za slobodu medija. Jasno je, naime, da se DSS protivi izmeni postojećeg stanja u kojem ona ima većinu mesta u Upravnom odboru „Politike”, kao i u agenciji „Tanjug”.
Tadićeva Demokratska stranka (DS) u stvari je propustila da, prošle godine, kada je dosadašnja vlada počela mandat, predloži srazmeran broj članova u upravnim odborima tih medija. Tako se, zahvaljujući neopreznosti i nemarnosti DS-a, dogodilo da mediji o kojima je reč u predizbornoj kampanji snažno podržavaju DSS i Koštunicu i da kritikuju proevropski blok. Takav pristup mahom su zadržali i nakon izbora, ali su se okolnosti sada promenile. DS ima realne izglede da u dogledno vreme formira vladu u kojoj će proevropski orijentisane stranke imati većinu, pa je, sa sigurnošću da će se to dogoditi, najzad odlučila da povuče poteze i u medijskoj sferi.
Najviše prašine se u javnosti podiglo zbog odluke o promeni predstavnika državnog kapitala i predloga za imenovanja novih članova Upravnog odbora kompanije „Politika AD”, koja kontroliše „Politiku”. Ključnu ulogu u UO „Politika AD” ima predstavnik državnog kapitala i to mesto već godinama suvereno kontroliše DSS. Skupština akcionara „Politike AD” zakazana je za 30. juni. Tadić i njegova DS nisu hteli da dozvole da to telo odlučuje o novom Upravnom odboru i drugim važnim pitanjima u sastavu u kome apsolutnu dominaciju ima DSS.
Osnivačkim aktom „Politike AD” je predviđeno da akcionari za svako zasedanje Skupštine akcionara biraju svoje predstavnike, što znači da to telo nema stalne članove. Vlada je ovoga puta, umesto dosadašnjeg predstavnika, Koštuničinog savetnika Aleksandra Simića, imenovala bivšeg savetnika predsednika Tadića, advokata Jovana Simića. Otuda u Tadićevom bloku kažu da se nije dogodila nikakva „smena”, već da je samo ispunjena zakonska obaveza.
Članove Upravnog odbora „Politike AD” bira Skupština akcionara a logično je očekivati da će novi predstavnik državnog kapitala u tom telu nastojati da nametne izbor ljudi bližih Tadiću, nego Koštunici. Upravni odbor ima 15 članova. U mandatu dosadašnje vlade imenovano je devet, dok je šest mesta ostalo upražnjeno. Vlada je sada predložila šest novih članova Upravnog odbora koje će Jovan Simić predložiti Skupštini akcionara. Vlada se nije određivala prema statusu ranije izabranih članova Upravnog odbora o kojima takođe odlučuje Skupština akcionara.
Listom „Politika“ zajednički upravljaju kompanije „Politika AD” i „Politika Nenjspapers and Magazines”, koju kontroliše nemačka kompanija „Njestdeutsche Allgemeine Zeitung” (NjAZ). NjAZ ima neku vrstu „zlatne akcije” u odlučivanju o poslovnoj politici, a „Politika AD” u odlučivanju o uređivačkoj politici. Upravni odbor „Politike AD” predlaže direktora i glavnog i odgovornog urednika, a biraju ih zajednički predstavnici obe kompanije. Prema obaveštenim izvorima, NjAZ priželjkuje promenu glavne i odgovorne urednice tog lista Ljiljane Smajlović i u tom poslu će verovatno biti saveznik Tadićevom bloku.
Promena predstavnika državnog kapitala i novi predlozi za članove Upravnog odbora nagoveštavaju promene i u upravljačkoj i uređivačkoj strukturi „Politike AD”. Te promene vlada će moći da diktira u meri u kojoj ima uticaj u Skupštini akcionara. Više od 75 odsto akcija „Politike AD” je direktno u rukama vlade ili javnih preduzeća i na toj osnovi Koštuničina stranka je imala odlučujući uticaj na taj list. Sada taj uticaj namerava da preuzme Tadićev blok.
Tekst „Mediji i politika” agencija Beta emitovala je 19. juna kao deo servisa „BetaWeek”. To je servis na engleskom jeziku, namenjen uglavnom stranim pretplatnicima, sa političkim i biznis analizama ključnih događaja u Srbiji i regionu.
