ENBudući da istopolno orijentisane osobe protiv svoje volje jesu marginalizovane u društvu i da se podvode pod brojne neosnovane stereotipe, a da ih, najčešće, kada se o gej-lezbijskoj problematici govori i piše, niko ništa ne pita, pravovremeno i objektivno informisanje javnosti je preko potrebno, saglasne su učesnice seminara.
Upozoravajući na sveprisutnu homofobiju u srbijanskom društvu Sunčica Vučaj iz nevladine organizacije „Žene na delu“ upozorila je da se u našim medijima prečesto iskrivljuje realnost, i da se svaka seksualna orijentacija koja nije heteroseksualna povezuje s pedofilijom i pornografijom, a tako se različita seksualna orijentacija i pravo na nju prikazuje na negativan način. S druge strane, u ovdašnjim elektronskim medijima prisutan je fenomen ‘povremene milosti’ i svodi se na to da se povremeno na televiziji pusti poneki film sa gej ili lezbijskom tematikom, a i onda autori programske koncepcije neke televizije kažu: „To je to. Zadovoljili smo potrebu da pokrijemo i tu ciljnu grupu. Dakle, treba reći da naše društvo jeste homofobično.“
Većina tekstova i priloga koja se odnosi na gej i lezbejsku populaciju je svrstan u rubrike spoljna politika i zabava (47 odsto), dok je samo 15 odsto tekstova objavljeno u rubrici unutrašnja politika. Podatak da je u samo 14 odsto tekstova konsultovan neko od aktivista i aktivistkinja kao izvor informacija jeste više nego zabrinjavajući. Govoreći o stereotipizaciji ove populacije u medijima Tamara Skrozza (NUNS), ukazala je na to da „mediji moraju biti svesni moći koje imaju u društvu. Mora se izbegavati generalizacija i govor mržnje čime se produbljuju ionako duboko ukorenjeni stereotipi.“
V. Matković
