EN
Sejanje straha i podizanje tenzija
Vlada Kosova je 29. juna najavila da će od 1. avgusta započeti sa izdavanjem deklaracionog lista za ulazak i izlazak građanima/kama koji imaju ličnu kartu Republike Srbije i preregistracijom tablica sa oznakama gradova na severu Kosova na kosovske tablice (RKS ili KS). Priština ove mere tumači kao „mere reciprociteta”, dok ih Beograd tumači kao „pakao u najavi”
„Gotovo čitavih mesec dana pre 1. avgusta se znalo o ovim merama. Međutim, period do tada je obeležila zapaljiva retorika na relaciji zvaničnika iz Beograda i Prištine, i kod Srba sa severa Kosova se stvorila neizveznost, šta će se desiti i kako, jer ne postoji poverenje ni prema jednoj, ni prema drugoj strani”, rekao je student Fakulteta političkih nauka u Beogradu iz Kosovske Mitrovice Jovan Milosavljević.
Nezadovoljni novim merama građani severa Kosova postavili su barikade i blokirali magistralne puteve ka prelazima Jarinje i Brnjak, koje je kosovska policija nakon toga zatvorila za saobraćaj.
Mediji u Srbiji iskoristili su ovu situaciju za podizanje tenzija, širenje straha i dezinformacija. Pored ratnohuškačkih narativa u provladinim tabloidima, prenosile su se i lažne vesti o početku oružanog sukoba.
Na televiziji Pink, koja ima nacionalnu frekvenciju, bilo je dezinformacija o ranjenima na barikadama. U toku specijalnog programa posvećenog situaciji na Kosovu, na televiziji Pink, voditelj je tvrdio da u Kliničko-bolničkom centru Kosovska Mitrovica ima povređenih. Međutim, da je tokom barikada bilo povređenih demantovao je vršilac dužnosti direktora Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica Zlatan Elek.
TV Pink je više puta kažnjavana za kršenje Zakona o informisanju, novinarskog kodeksa, pravilnika Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i opominjana zbog svog sadržaja koji promoviše nasilje i govor mržnje. Međutim, to nije sprečilo REM da televiziji Pink ponovo dodeli nacionalnu frekvenciju.
Pored TV Pink, na Kurir TV visoki funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović širio je strah rekavši da postoji „veoma realna opasnost od ratnog sukoba u regionu”.
Ovakvo širenje straha, posebno u kriznim situacijama, može imati negativne posledice po javni interes, čemu bi mediji trebalo da služe.
Kosovska vlada je, nakon razgovora sa evropskim i američkim predstavnicima, odložila sprovođenje odluke o tablicama i dokumentima do 1. septembra.
„Većina stanovništva Kosova podržava odluku koju je doneo premijer. Međutim, mi to ne shvatamo toliko ozbiljno koliko mediji prikazuju, jer se to dešavalo i ranije i nije eskaliralo nijednim većim događajem koji je izazvao nemire na Balkanu” , rekao je student Pravnog fakulteta u Prištini Nolj Musa. Takođe, Musa dodaje kako svi žele da se situacija reši na miran način.
„Na kraju krajeva, mislim da svi žele da se situacija smiri i reši na miran način, jer Kosovo i Srbija prolaze kroz ovakve drame decenijama unazad i to postaje previše za ljude ove dve zemlje”, rekao je Musa.
Narativi o Oluji
Ratnohuškačke sadržaje u tabloidima i specijalnim programima na televizijama, pratile su i ništa manje dramatične izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Jedna od njih je izjava da odluka o novim merama ima za cilj „novu Oluju”:
„Odluka ima samo jedan cilj, da se proteraju Srbi sa Kosova i Metohije, da se napravi jedna nova Oluja gde oni u roku od dva meseca, njihovo ministarstvo unutrašnjih poslova da ubedi Srbe da se registruju u tzv. RKS albanskim tablicama. Ako se registruju, odlično, oni će valjda da im dele letke. To se radilo i u Drugom svetskom ratu, da smo slobodni kada nas okupiraju. Tako će i oni sada da rade na Severu Kosova, pa će da ubede Srbe o svemu onome što oni nude. Pa ako ih ne ubede, onda će da otimaju ne samo tablice nego i vozila, a onda ko će od Srba da opstane, ni sami ne znaju, niti ih interesuje pošto računaju da će svi Srbi da napuste“, rekao je Vučić.
Pretnje „novom Olujom” traju od 2013. godine kada je tadašnji premijer Ivica Dačić rekao „ne treba nam više žrtava od onih koje smo podneli, nama treba život. I na severu i na jugu i u celoj Srbiji. Nećemo da pričamo bajke za laku noć i da se sutra probudimo sa kosovskom Olujom“.
Nažalost, vlasti u Srbiji koriste žrtve Oluje samo za dobijanje političkih poena. Da im je zaista stalo do žrtava Oluje one bi u Srbiji imale status civilnih žrtava rata.
Međutim, kako Inicijative mladih za ljudska prava Srbije i Hrvatke u svom zajedničkom saopštenju „Zajednički pamtimo žrtve Oluje – pozivamo institucije na odgovornost i saradnju” ističu:
„Nažalost, žrtve srpske nacionalnosti su još uvek taoci svake vlasti u Srbiji a njihovim pričama, sudbinama i položajem se manipuliše zarad političke koristi putem medija, umetnosti i nastupima predstavnika vlasti”.
