– U domaćem žurnalizmu postoji ogroman problem u pogledu kvaliteta uopšte počevši od nivoa jezičke korektnosti do kvaliteta sadražaja medija, u čemu svakako prednjači tzv. žuta štampa kaže Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme“, jedan od predavača na seminaru. Možda ključni uzrok takvog stanja jeste nedostak zakonske regulative, a s druge strane činjenica da se niko ne pridržava ni etičkog kodeksa novinarstva. Problem je i što je naša štampa u velikoj meri beogradocentrična, pa logično mnogo manje tretira bilo koje uslovno rečeno regionalne teme, uključujući i teme koje se tiču nacionalnih manjina. Jedan od izgovora za takav pristup žurnalizmu leži u činjenici da u Beogradu živi trećina stanovnika Srbije. Ali, tu je takođe i podatak da van Beograda živi dve trećine i to treba imati u vidu dodaje Anastasijević.
Da je vrlo uočljiv nedostatak vesti iz drugih regiona podsetio je dr Predrag Marković, iz Instituta za savremenu istoriju, ocenjujući da se čak gase i dopisništva.
U svetu je, naprotiv, sve uočljiviji trend porasta značaja i tiraža regionalnih izdanja, a primer da to može i kod nas, je list „Pančevacć čiji je tiraž 16 hiljada, po čemu je ispred nekih nacionalnih uglednih dnevnih novina.
I sa aspekta multikulturalnosti, „Pančevac“ je ponudio jedno od mogućih rešenja vesti o događanjima u rumunskoj zajednici plasira na srpskom jeziku, prenoseći često tekstove iz lista na rumunskom jeziku „Libertatea“. Novinar ovog lista, Valentin Mik, navodi da je „Pančevac“ odigrao veliku ulogu u pomoći ovim novinama kada je Rumunski nacionalni savet želeo da preuzme ovaj medij, na šta novinari „Libertatee“ nisu pristali. Verka Mitkovska, novinar „Pančevca“, ocenila je da nacionalni saveti, zahvaljujući ulozi koju im je dodelio zakon, praktično unazađuju manjinske medije, jer se poetavljaju urednici po podobnosti, a ne po profesionalnoj stručnosti.
Novinar „Kikindskih novina“, Gordana Fijat, smatra da je izveštavanje o međuetničkim incidentima nezadovoljavajuće, da nema objektivnog informisanja o tome šta se stvarno događa, te da je problem vrlo složen, što zahteva i veliku taktičnost novinara. Takva situacija nalaže stalno edukovanje novinara u tom pogledu.
Da u izveštavanje ne treba uključivati samo konflikte, podsetila je Katarina Crnjanski, iz Centra za istraživanje etniciteta, već se valja baviti i miroljubivijim temama, kada je reč o manjinama. Međutim, izgleda da mediji za to nemaju dovoljno interesovanja. Centar za istraživanje etniciteta je povodom antiromskog protesta na Novom Beogradu objavio knjigu o Romima i poslao je svim institucijama i medijima. Nikad nijedna reč nije napisana o tome kaže Katarina Crnjanski.
U situaciji međuetničkog konflikta, koju često srećemo u Vojvodini, važna je uloga medija i u smislu smirivanja sukoba. Stoga bi novinari trebalo da podržavaju razne akcije interetničkog zbližavanja, kroz turističke projekte ili slično, a u tom kontekstu je važno novinarstvo za decu, odnosno dečiji listovi, čulo se na seminaru. Dobar primer je podlistak „Kikindskih novina“ „Kikindijanac“, dvojezični časopis za decu, u kojem se pored tekstova na mađarskom, nalazila i rubrika „Učimo mađarski“. Kada se vlast promenila, časopis je na žalost ukinut.
S obzirom na složenost situacije u kojoj se danas nalazi naše društvo kada je o međunacionalnim odnosima reč, uloga medija je u tom smislu još značajnija i na tome planu bi trebalo još dosta raditi, kako bi novinari odgovorili svom zadatku i zahtevima trenutka, jedan je od zaključaka seminara na Paliću.
