EN
Tezu da nas Hrvati mrze, te da nipošto ne treba ići kod njih na more – mogli ste da izbegnete samo ukoliko čitate jedne novine, ili ako ne čitate novine uopšte, pritom nipošto ne gledajući televizije koje imaju informativni program. Ostali su se zapitali – šta je namera urednika tabloida, da li oni imaju zajednički kolegijum na kome odaberu iste teme i iste naslove kako niko ne bi umakao njihovoj ideji oblikovanja javnog mnjenja. Znamo da ih novinarski kodeks ne obavezuje preterano, jer je reč o istim onim dnevnim novinama koje su taj kodeks prekršile nebrojeno puta, te nakon toga iz budžeta opet dobijali najviše novca.
Naše i njihove žrtve
Rat u tabloidima i sećanje na Jasenovačke žrtve uglavnom se pojačava između 11. jula i 5. avgusta, kako bi se hiljadama “naših“ zatrpale hiljade “njihovih“ žrtava. Pa se srpska vlast godinama unazad trudi da njeni građani svakog leta trpe različita stresna podsećanja, a sve kako ne bi slučajno pomislili da ratni zločinci iz Srebrenice imaju ime i prezime. Ne, država vam neće dozvoliti da dignete glavu, morate da mislite na svoje žrtve, jer ako niste dovoljno skrušeni, ako smatrate da je “Dara iz Jasenovca“ mogla da bude manje eksplicitna, ako vam se ne sviđa izveštačeni igrokaz o Oluji u kojem žena u četrdesetim godima na glavi ima maramu kao starica, a gluma je na nivou predstave iz osnovne škole, ako slučajno pomislite da je skup u Novom Sadu bio skup Srpske napredne stranke – bićete bez razlike proglašeni za izdajnika.
Zvaničnih podataka o tome koliko je tačno ljudi proterano i ubijeno u akciji “Oluja” 1995. godine nema, a prema podacima Fonda za humantirano pravo, oko 200 hiljada Srba je prisilno raseljeno, dok je oko 400 njih ubijeno. O ovom zločinu se u Srbiji dosta zna, bilo je snimaka, potresnih svedočenja, ličnih priča, suđenja i – oslobađanja zločinaca. Svaki odrastao stanovnik Srbije čuo je bar jednu ličnu priču o Oluji.
Međutim, sadašnja vlast uporno ponavlja da se ni Oluja, kao ni ustaški logor Jasenovac, nisu smeli pomenuti u Srbiji sve dok na vlast nije došao Aleksandar Vučić. Tako se dan u kojem su se Krajišnici okupljali u Crkvi Svetog Marka da pomenu svoje mrtve i podsete na tužnu izbegličku sudbinu, pretvorio u svojevrsnu paradu kiča u sred Novog Sada, gde i ove godine autobusima dovezene stotine i stotine građana od kojih mnogi nikakve veze sa Olujom nemaju, niti ih to zanima. Naravno, ni reči o govoru Aleksandra Vučića u Glini, kada je pre Oluje istom tom stanovništvu govorio da će pobediti, baš kao što je rekao i sada.
Pripreme dva dana ranije
Tabloidi su pripreme za priredbu 4. avgusta, započeli dan ranije, (možda bi i pre, ali morali su o novom “ratu na Kosovu”, svi kao jedan), a zajednički nadnaslov sada im je bio (kao po komandi) “Zločin bez kazne“. Cilj je u nekoliko dana (dok na Kosovu još nije potpuno smirena kriza oko novih dokumenata i dok se lažne vesti o početku oružanog sukoba u pokrajini u dalje prenose), u svako doba ponavljati da “Hrvatska slavi, dok Srbija tuguje!“.
Već 3. avgusta su počele najave. Tabloid Objektiv najavio je za 4. avgust specijalni dodatak povodom 27 godina akcije: Oluja“ uz naslov “Genocid nad Srbima u Krajini nikada ne sme da se zaboravi“, a Alo je objavio da je snimljen film “Oluja“ uz najavu: “Svet će videti srpske suze“. Novosti su na četvrtini strane objavile: “Jedan vek, dve gologite“ u susret 27. godišnjici Oluje kao reklamu za stranice 4. i 5. na kojima sve potanko piše.
A na dan zvanične ceremonije na kojoj će se sada već tradicionalno obratiti Aleksandar Vučić – retorika se zaoštrila. Dnevni list Informer “jednim udarcem ubija dve muve”: “Pet hiljada Srba letuje u Hrvatskoj, dok ustaše slave klanje Srba!”, a sve uz pitanje kako je to moguće i izveštaje turističkih agencija da je tokom sezone na hrvatskom čak 30 hiljada ljudi iz Srbije. Novosti ne rizikuju već Oluji posvećuju celu naslovnu stranu – bili su, kako pišu, sa Srbima u Kninu koji se “bore da im se trah ne zametne“, sa povratnicom u Hrvatsku koja kaže: “Ognjišta i grobovi su nam svetinja“ (jer je opšte poznato da se samo za kuće i stanove na Kosovu i u Hrvatskoj mora reći ognjište makar bilo u stambenoj zgradi). Najveći deo naslovne strane, ipak, posvećen je “Jasenovcu“ uz fotografije izgladnele dece iz logora smrti. Jer Novosti vam istrajno nameću da o ta dva zločina mislite isključivo zajedno i povezano.
Srpski telegraf ide korak dalje. Na godišnjicu Oluje ovaj dnevni list objavio je ispovest čoveka koji je preživeo Jasenovac i koji svedoči: “Ustaše su živu decu trpala u sanduke“, pa pošto im ni to ni fotografije užasa nisu dovoljni, pišu “grebali su noktićima kovčege u borbi za život“. I sve to velikim slovima, ako prolazite pored trafike i ne pada vam na pamet da kupite Srpski telegraf – da bude dovoljno vidljivo da, ipak, morate da pročitate.
Naslovna strana Kurira ovoga puta prenosi svedočenje dečaka koji je postao simbol kolone pošto je sa svega 11 godina celu porodicu na traktoru prevezao spasio sa Banije. I Alo je na sam dan 4. avgusta bio relativno umeren, takođe su objavili svedočenje dečaka iz kolone Miloša Degeneka, izjavom: “Oluja ne sme da se ponovi“. Politika je na najavnim stranama objavila “da se u Zagrebu ne stišava kampanja protiv naše zemlje (ilustrovano fotografijom Aleksandra Vučića) i naslovom “Medijskom hajkom do revizije istorije“. Blic se, pak, zapitao: “Da li je pomirenje moguće”.
Posle obeležavanja – sve isto samo još jače
Ako su do same manifestacije u Novom Sadu, gde je došlo hiljade ljudi da obeleži godišnjicu stradanja, novine još i razmišljale kakav stav da zauzmu, posle govora predsednika države i posle čitavog programa koji je umetnički bio dosta diskutabilan – svi su znali šta se od njih očekuje.
Naslovne strane 5. avgusta obiluju citatima i naknadnim otkrićima. Srpski telegraf kaže da se tajna krije 27 godina: “Klinton, Tuđman i papa spremili Oluju“, pa, kaže, ima dokumenta i svedočenja. A i Novosti odjednom saznaju kako je Beograd pokušavao da brani Knin i kako je Slobodan Milošević tražio da se izdrži 48 sati. Ogroman naslov: “Samo nam ne branite da se sećamo“ i citat Vučića: “Srbija se neće odreći svojih mrtvih i svog imena“, bez objašnjenja ko to od nas uopšte traži.
I za Objektiv je tog dana bila najvažnija vest izjava predsednika države: “Branićemo Srbiju i pobedićemo“, kao i za Alo: “Tugujemo i svedočimo o zločinima“. Politici je vest, osim toga šta je naravno rekao Vučić, bilo i to “da Oluja i Jasenovac nisu mit”, jer valjda su svi svi mislili da je mit, sve dok im predsednik nije rekao da nisu.
Informer uključuje i Evropu i pita: “Zar je ubijanje Srba praznik“, uz ocene da je Evropa licemerna i da su im “puna usta Srebrenice, a Oluju i pobijenu srpsku decu ni da pomenu“. I Informer piše o dečaku sa traktora, ali uz drugačiji ton “Svuda leševi, a ja vozim traktor i pravim se da ne vidim“.
Kurir opet, donekle, pomirljivo: “Kad se tuga u dušu uvuče“, reportaža iz Knina uz reči jednog od prognanih da ne mrzi one koji su ga proterali, jer misli da nisu znali šta čine.
Nema stajanja
Onda su za vikend izašla nova izdanja, poneki dvobroj, u kojima se sve samo nastavilo. Podvlačimo samo najuočljivije naslovne strane.
Alo: “Šljam ne zna za sram”, “Proslava godišnjice Oluje ujedinila srbomrsce, teroriste i naciste”
Objektiv: “Ustaško ludilo! Plenković: Srbi su sami sebe proterali”
Novosti za subotu: “Hrvatsko ludilo na proslavi Oluje Srbi su sami sebe proterali“
Novosti za nedelju: “Našu decu sprženu sanjamo već 27 godina”
Informer: “Ustaško zlo, opet proslavljali ubijanje Srba”
Srpski telegraf za subotu: “Šta se krije iza govora mržnje? Zbog ovoga Hrvati žele smrt Vučiću”
Srpski telegraf za nedelju: “Strategija Vašingtona o Oluji”
Kurir: “Tihi progon i dalje traje”, “Ni mrtvim Srbima ne daju mira”
Politika: “U Kninuustaški pokliči i nacistički pozdravi”
Svi ovi dnevnici imali su doduše skrivenu naslovnu stranu jer su svi kao reklamu objavili najavu za početak Premijer lige.
Nova nedelja donela nove teme
I u ponedeljak, 8. avgusta Objektiv ne prestaje, doduše u uglu naslovne strane, ali objavio je naslov: “Zabraniti ulazak u Srbiju pevačima koji slave Oluju“. Međutim, ostali su već prešli na priče o konsultacijama o novoj Vladi. Do sledeće prigodne godišnjice koja treba da nas dotakne, tek kad nam naslovne strane to objasne i o kojoj niko ništa ne bi znao da nije hrabrog državnog rukovodstva.
