U organizaciji Novosadske novinarske škole (NNŠ) danas je u Novom Sadu predstavljeno istraživanje „Mediji protiv medija: Strategije urušavanja kredibiliteta nezavisnih medija u Srbiji“, rađeno u saradnji sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI).
Cilj istraživanja bila je identifikacija diskursnih strategija koje su na tabloidnim TV kanalima korišćene protiv medija Junajted grupe, ali i odjek tih strategija u auditorijumu.
Na događaju su govorili autorka istraživanja Dubravka Valić Nedeljković, saradnik u istraživanju Stefan Janjić, Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja i profesor u penziji Rade Veljanovski koji je bio recenzent.
Istraživanje je imalo dva segmenta: analizu obimnog korpusa sadržaja emitovanih tokom leta 2025. na komercijalnim televizijama tabloidnog karaktera, kao i ispitivanje odjeka tih poruka u auditorijumu, uz dodatne kratke zapise novinara N1 i Nove S o ličnom doživljaju kampanja i napada. Autorka istraživanja Dubravka Valić Nedeljković objasnila je da su početkom juna primetili „nešto što smo već viđali ranijih godina“, ali „nikad u takvoj formi i takvom obimu“, naglašavajući da efekti nisu samo u onome što se izgovori eksplicitno, već i u implicitnim porukama koje proizilaze iz načina na koji su sadržaji uobličeni.
Prema njenim rečima, NNŠ je uz pomoć BIRODI-ja u periodu od 8. juna do 20. avgusta izdvojila oko 3.000 jedinica sadržaja u 12 medija koji su intenzivno napadali N1 i Novu S, a sporadično Radar i Danas. Nakon selekcije, formiran je korpus od oko 2.000 jedinica, uz ocenu da je i ponavljanje identičnih poruka deo ubeđivačke strategije. Drugi deo istraživanja uključio je anketu 130 ispitanika kroz tri nivoa: zatvorena pitanja na osnovu kvalifikacija preuzetih iz medijskih napada, otvorena pitanja o „novim i starim pojmovima“ (poput „novinari blokaderi“, „crne liste“, „antidržavni mediji“), i ispitivanje narativa kroz prepričavanje pasusa sastavljenog isključivo od kvalifikacija i optužbi.
Valić Nedeljković je navela da je publika na nivou „čiste medijske pismenosti“ prepoznavala poruke u zatvorenim odgovorima, ali da su otvoreni narativi pokazali „svu snagu propagande“: čak i oni koji ne prate stalno tabloidne televizije u slobodnom prepričavanju počinju da koriste njihov rečnik i logiku, što je ocenila kao signal da se društvo mora pripremiti za „jako komplikovanu“ predizbornu kampanju.
Saradnik u istraživanju Stefan Janjić predstavio je nalaze analize diskursa, navodeći da u posmatranom korpusu dominiraju dve televizije – Informer sa oko 60 odsto sadržaja i Pink sa oko četvrtinom. Janjić je rekao da ga je iznenadila učestalost napada i količina prostora posvećena medijima Junajted grupe, te da su identifikovali nekoliko ključnih diskursnih strategija: osporavanje načina izveštavanja N1, lično targetiranje novinara, povezivanje N1 sa protestima i optužbe da je taj medij „organizator“ protesta, kao i pozive institucijama da reaguju, uključujući zahteve za gašenje N1 i Nove S. Posebno je ukazao na kontradikcije u porukama – istovremeno tvrdnje da „N1 niko ne gleda“ i da „N1 ruši državu“, kao i na praksu „lažne solidarnosti“ prema novinarima nakon koje slede direktne uvrede imenom i prezimenom. Kao retorički najjači obrazac naveo je povezivanje sa fašizmom i ustaštvom, uz ocenu da takve kvalifikacije stvaraju okvir u kojem se „svako sredstvo“ predstavlja kao opravdano.
Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja ocenio je da je cilj ovakvih kampanja da se kritička javnost etikеtira kao „neprijatelj društva“, uz tezu da se ne radi o profesionalnoj kritici između medija, već o medijima koji deluju kao „lične perjanice vlasti“ i učestvuju u sistemu legitimizacije moći. Govoreći o javnom mnjenju, Gavrilović je naveo da je u Srbiji u toku „gušenje javnog mnjenja“, jer građani stavove ne formiraju na osnovu objektivnih i blagovremenih informacija, već na osnovu propagande.
Recenzent istraživanja, profesor u penziji Rade Veljanovski, poručio je da je reč o temi koja će se istraživati dugoročno i da su nalazi „surovi način otrežnjenja“, važan da bi se razumelo „šta sve može da se dogodi“. Veljanovski je rekao da ukrštanje podataka NNŠ i istraživanja koje je prošle nedelje objavila Slavko Ćuruvija fondacija, o napadima na medije od strane visokih javnih funkcionra, upućuje na to da je reč o „državnom projektu“ koji sistematski naglašava politički stav autoritarne vlasti kroz sve kanale javnog komuniciranja. Podsetio je i na standarde iz člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, naglašavajući da je ključno merilo nezavisnosti medija upravo „bez mešanja javne vlasti“.
Predstavljanje istraživanja u NNŠ završeno je porukom da se rezultati ne tiču samo napadnutih redakcija, već i šire javnosti, jer pokazuju kako se diskurs propagande normalizuje i širi van svojih primarnih kanala, kroz jezik kojim publika počinje da opisuje stvarnost.
