[box align=’box-center’ id=’1367′]
Pre pedeset godina u San Remu održana je osnivačka skupština Asocijacije evropskih novinara (AEJ), pa je to bio i razlog da se jubilarna sesija opet održi u ovoj zemlji.
Posle četiri sata vožnje, nas pedesetak gostiju stigli smo u Ofidu, koja se nalazi na osamdeset kilometara od Ankone, na Jadranskoj obali, gde smo imali prijatnu mediteransku večeru, pa smo tek onda pošli u hotel „Imperijal“, gde smo smešteni.
Ako bi se sudilo po starosti učesnika konferencije, kojom je predsedavala Irkinja Ajlin Dun, žena srednjih godina, kao i po najvećem broju ostalih učesnika, evropskom novinarstvu se ne bi dobro pisalo. Mnogi koji su zašli u godine, a ne žele da se odreknu svog novinarskog statusa – poveli su sa sobom i supruge ili sekretarice, koje takođe nisu bile posebno mladolike, pa se sve uklapalo sa starošću zamka Sveti Frančesko, gde se održavala konferencija, koji gosti namernike i turiste već više vekova.
Italija je puna ovakvih građevina starog kova, pa su se one vremenom transformisale od bogomolja ili nekih verskih objekata u neke druge, često i komercijalne institucije. Ovaj manastir – zamak je već sto godina poznata vinoteka, a u posedu je Katoličke crkve. Rekli su nam – ne sa oduševljenjem – da Katolička crkva, kao najstarija institucija u ovoj zemlji, ima na hiljade kuća, zamkova, starih verskih objekata i imanja u posedu, kako u gradovima, tako i u malim mestima i u selima, ali da oni – po nekim starim zakonima koji se još nisu promenili – ne plaćaju nikakve poreze koji opterećuju prosečnog građanina kada ima i najmanji stan.
Slušajući novinare koji su dali uvodne reči o slobodi štampe i njenom položaju u Evropi – čovek bi morao da se zaplače nad sudbinom medija, ali ga spasava saznanje da njen loš položaj u celini nije nikakva nova priča i da se ona vuče već godinama i nekoliko decenija unazad. Od pet uvodničara niko nije prozborio nijednu reč ohrabrenja. Kritikovana je i Evropska unija, koja samo verbalno brine o novinarima i medijima. Mediji su potisnuti sa scene kao ozbiljni društveni faktori, ekonomska kriza se obrušila svom snagom na njih, gase se veliki listovi i otpuštaju novinari, a oni koji ostaju imaju sve manje plate. Tiraži padaju pred naletima televizije i interneta, a nove tehnologije zadaju smrtne udarce štampanim medijima. Mediji su kupili bogati ljudi i tajkuni, povezani sa državnim birokratama i mafijom, vlasnici diktiraju uređivačku politiku uprkos propisima koji nisu usklađeni na evropskom tlu, pa dolazi do apsurdnih situacija. (Tako dvojici austrijskih novinara sude zato što su citirali neke navode iz nemačkih materijala koji su bili u proceduri i gde je zabranjeno da se oni javno koriste do okončanja procesa, ali je to dozvoljeno u Austriji).
Govorilo se i o lošem položaju štampe ne samo u nekim bivšim zemljama istočnog bloka već i u zemljama koje su članice Evropske unije i koje važe za poznate i ugledne države. Nije mimoiđena kritika Italije i Mađarske, pored Austrije, a nije bilo dobrih reči ni za Bugarsku i Rumuniju. Najviše je kritikovana Turska, u kojoj je ove godine, kako se navelo, uhapšeno oko devedeset novinara. Najviše kritike je bilo što su neke zemlje zadržale u svojim zakonodavstvima krivična dela klevete i uvrede, koji mogu uvek biti povod da se neko optuži i da se listovima i medijima odmere oštre kazne. Primera je bezbroj.
Mi iz Srbije, a bilo nas je četvoro, nekako smo dobro prošli. Mi umemo da se izvučemo i kada je gusto. Rekli smo im da i mi imamo slične probleme, da je izvršena problematična privatizacija nekih medija, da je materijalni položaj novinara slab i da je veliki uticaj pojedinih tajkunskih i političkih grupa na štampu. Udarili smo i optimističku notu da je nova vlada dala obavezu da izmeni neke dosadašnje loše propise o medijima, da će nastojati da se povuče državno prisustvo u njima, da će se brisati razni diskriminatorski i nelogični propisi (obaveza da se otkrije izvor informacija, kleveta i uvreda, citiranje pojedinih izjava i dokumenata i slično). Takođe da će se popraviti i položaj javnog servisa, o čemu je govorio i Živorad Nikolić, koji je prisustvovao konferenciji u svojstvu potpredsednika Udruženja evropskih novinara Srbije.
Subotu su domaćini iskoristili da nam pokažu malo lepota ovog kraja, koji su sa lepim vremenom i zelenilom koje još nije bila dohvatila jesenja žutica, davali lep utisak. U nekoliko malih mesta smo videli izvanredne narodne umotvorine, vezove i suvenire, u čemu su Italijanke majstori. Videli smo i lepo obrađene njive i čistoću koja je za primer na svakom koraku. Nismo videli mnogo turista, jer je ovaj kraj uglavnom popularan u letnjoj sezoni, kada se može koristiti blagodet italijanske obale.
Na oproštajnoj večeri, koju su nam priredili italijanski domaćini, imali smo utisak da smo počistili od riba i ribica celu italijansku jadransku obalu: od malih ajkula do školjki i raznih drugih đakonija, koje su se ređale jedna za drugom. Kao naš roštiljski voz.
