EN
Kompanija Tviter označila je 17. avgusta pojedine medije kao one koji sarađuju sa Vladom Srbije. Ta oznaka stoji na zvaničnim nalozima tih medija.
Dnevni list Politika: Kontaktiraćemo Tviter
Među njima je i dnevni list Politika. Vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika Politike Marko Albunović u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da će tim povodom kontaktirati Tviter.
„Tviter je privatna kompanija i može po svom nahođenju da etiketira, pa čak i ugasi naloge korisnika. Isto tako i dnevni list Politika može u svakom trenutku da ugasi svoj nalog na Tviteru. To za sada nećemo uraditi, već ćemo pokušati da u kontaktu sa ljudima iz Tvitera utvrdimo šta je razlog za ovakvu odluku“, navodi Albunović.
On dodaje da se Politika „ne stidi saradnje sa Vladom Srbije“.
„Uostalom, Politika to čini već 117 godina, a sarađivaće i u budućnosti, kao što sarađuje sa svim društvenim institucijama, nevladinim sektorom, opozicionim strankama, predstavnicima diplomatskog kora, verskim zajednicama“, pojašnjava Albunović.
Oznaku Tvitera, kako kaže, vidi kao pritisak na Vladu Srbije, ne na medije.
„Ovo etiketiranje vidimo kao vid pritiska na Vladu Srbije, jer Tviter u ovom slučaju primenjuje dvostruke standarde, pa sličnu oznaku nisu dobili čak ni nalozi javnih servisa nekih država u regionu, da ne govorimo o primerima iz sveta“, navodi Albunović i dodaje da Politika ima nezavisnu i objektivnu uređivačku politiku i da „neće trpeti pritiske ni vlasti, ni opozicije, ni interesnih grupa“.
Albunović u svom odgovoru dostavljenom RSE ističe i da su mediji u Srbiji „oštro podeljeni“ na provladine i opozicione.
„Politika je izabrala srednji put. Ako se to nekome ne sviđa, u redu, ali konačnu ocenu o kvalitetu jednog medija ne daju društvene mreže, već tiraž, ugled i pouzdanost informacija koje objavljuje“, zaključuje Albunović.
Šta je tačno uradio Tviter?
Kako se navodi u pojašnjenju kompanije Tviter u delu koji se odnosi na pravila korišćenja te društvene mreže, označavanje naloga koji su povezani sa državom „omogućava dodatni kontekst u vezi sa nalozima koje kontrolišu određeni zvanični predstavnici vlada, medijske kuće povezane sa državom i pojedinci koji blisko sarađuju sa tim entitetima“.
Mediji povezani sa državom definisani su kao „mediji u kojima država vrši kontrolu nad uređivačkim sadržajem kroz finansijska sredstva, direktne ili indirektne političke pritiske i/ili kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom (sadržaja)“.
Označavanje medija povezanih sa državom u praksi ima za posledicu da Tviter, kako se navodi, neće preporučivati njihove naloge ljudima niti će „pojačavati“ domet (reach) njihovih tvitova.
Tviter je u avgustu prošle godine najavio da će početi sa označavanjem naloga koji su povezani sa vladama.
Srpski Telegraf: ’Nejasna formulacija’
Iz redakcije dnevnog lista Srpski Telegraf u pisanom odgovoru koji potpisuje urednik Milan Lađević, navode da „nije jasna formulacija“ Tvitera.
„Prvo nije mi jasna formulacija ’sarađuju sa Vladom Srbije. Kad ima dosta i ’neobeleženih’ medija koji sarađuju“, kaže Lađević.
Oznaku smatra izvesnom vrstom „žigosanja medija“.
„Važno je javno žigosati medije koje ne finansiraju pojedine zapadne zemlje, jer samim tim ne mogu ni da utiču na našu uređivačku politiku. Znate, mnogo navodno nezavisnih medija dobija novac od vlade SAD, Britanije, Norveške, Nemačke i to godinama. Zašto se ti mediji ne markiraju s kim sarađuju? Zašto se CNN ne obeleži sa kim sarađuje, i zašto se na kraju vaš ugledni mediji (Radio Slobodna Evropa) ne obeleži s kim sarađuje“, dodaje Lađević.
Radio Slobodna Evropa je u Srbiji registrovana kao strano predstavništvo. Reč je o nezavisnom mediju koji se finansira iz granta SAD preko Američke agencije za globalne medije. Nezavisna uređivačka politika RSE je garantovana zakonom SAD.
Situaciju u kojoj su se našli pojedini mediji u Srbiji urednik Srpskog Telegrafa smatra apsurdnom.
„Danas imamo apsurdnu situaciju, da može da te osnuje recimo Vlada SAD, da te finansiraju posle vlade druge evropske zemlje, ali Tviter to očigledno ne želi da vidi. U svakom slučaju, bolje da me obeleže da sarađujem sa vladom sopstvene zemlje nego tuđe, bez obzira, da li je sa istoka ili zapada“, kaže Lađević.
Dnevni list Informer: ’Žigosanje medija’
Sa druge strane, dnevni list Informer je svoj komentar dao u vidu saopštenja na internet stranici. U njemu optužuje Tviter za, kako se navodi, „žigosanje medija“.
„Tviter je recept žigosanja medija koji ne idu u prilog stranim moćnicima već oprobao na Donaldu Trampu, kojem je ukinut nalog na ovoj platformi posle predsedničkih izbora ukazivao na izborne malverzacije demokrata, a sada je isti metod počeo da primenjuje i u Srbiji“, navodi se u tekstu, objavljenom 16. avgusta.
Kompanija Tviter je 9. januara ove godine trajno suspendovala nalog bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) zbog rizika od daljeg podsticanja na nasilje nakon nereda u Vašingtonu, kada su nasilne pristalice Donalda Trampa upale u zgradu Kongresa.
Marić u ime TV Happy: Ništa loše
Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik TV Happy, komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom, koju je takođe označio Tviter, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u tome ne vidi ništa loše.
„Ja se nadam da se sve važne, evropske televizije sarađuju sa ljudima koji donose presudne odluke u njihovoj zemlji. U ovoj odluci Tvitera nisam video ništa loše“, naveo je Marić.
RSE je pokušao da komentar dobije i od drugih medija koji su na ovaj način označeni, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Šta pokazuju analize sadržaja medija rađene u Srbiji?
Među medijima koje je Tviter označio kao „saradnike Vlade“ našli su se javni medijski servis Radio-televizija Srbije (RTS), novinska agencija Tanjug, komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom Pink, Prva, B92 i Hepi, kao i štampane dnevne listove Kurir, Informer, Politika i Srpski telegraf.
Portal Rasrikavanje, koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti i analizom medija u Srbiji u aprilu 2021. godine objavio je analizu pet dnevnih listova: Srpski telegraf, Informer, Alo, Kurir i Večernje novosti.
Analizom sadržaja koje su ti listovi objavljivali tokom 2020. godine portal Raskrikavanje je utvrdio da su svih pet listova bili „izuzetne naklonjeni“ predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću, koji je, kako su naveli, predstavljen „gotovo bez izuzetka uvek u pozitivnom kontekstu.“
Kada je reč o televizijama sa nacionalnom frekvencijom, analiza nevladinog Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) sadržaja tokom marta 2021. pokazala je da su vladajuće stranke u Srbiji dominantno zastupljene u centralnim informativnim emisijama tih televizija.
Istraživanjem su obuhvaćene centralne informativne emisije televizija sa nacionalnom pokrivenošću: Radio-televizije Srbije (RTS), TV Pink, Prva, Hepi i B92.
Nalozi svih pomenutih televizija na Tviteru od 17. avgusta nose oznaku da sarađuju sa Vladom Srbije.
Vučić: Čestitke označenim medijima
Odluku Tvitera komentarisao je i predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.
Odgovarajući na pitanja novinara tokom obilaska Bajine Bašte, Vučić je 17. avgusta izjavio da je oznaka Tvitera „pohvala za te medije“.
„Ja samo nisam shvatio šta ste se svi vi uznemirili zbog toga. Pa nego s kim će da sarađuju? Sa tajkunima, lopovima i kriminalcima? Najnormalnije da će da sarađuju sa vladom. Pritom kažu i ‘sarađuju’, mi ih i ne plaćamo, najveći deo tih medija“, izjavio je Vučić.
On je postavio pitanje cenzure, a slučaj je povezao i sa ukidanjem naloga na Tviteru bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu.
„To dovodi do drugog pitanja, ko je u stvari pravi cenzor, oni bi voleli da budu cenzori, tako da jedva čekam da mi isključe nalog, da budem još jedan Tramp u svetu“, rekao je Vučić.
Sa Vučićem se putem posta na Tviteru saglasila premijerka Srbije Ana Brnabić.
„Potpuno i apsolutno tačno. Aleksandar Vučić je rekao sve što ima da se kaže o ovoj važnoj temi koja se tiče cenzure, etiketiranja, slobode medija, mišljenja i govora, a ponajviše licemerja onih koji svaki dan propovedaju vrednosti koje odmah zatim sami krše“, navela je u postu Brnabić.
Ministarstvo kulture Srbije ’iznenađeno’ postupkom Tvitera
Na odluku Tvitera da označi naloge pojedinih srpskih medija, reagovalo je i nadležno ministarstvo u Vladi Srbije.
U saopštenju od 17. avgusta, Ministarstvo kulture i informisanja navodi da je „iznenađeno“ postupkom te kompanije.
„Upozorenje iz Tvitera da naloge medija koji nose ovu oznaku neće preporučivati ljudima, niti ’pojačavati’ domet njihovih tvitova deluje u suprotnosti sa principima i namenom sa kojim je ova mreža startovala“, navodi se u saopštenju.
Takođe se dodaje da obeležavanje medija smatraju „nepoželjnim“.
„Ministarstvo ne ulazi u to šta je navelo ovaj višejezični sajt da od razmene mišljenja i slobode govora, što sami ističu, stigne do cenzure pojedinih medija u našoj zemlji, ali skreće pažnju da je obeležavanje medija i njihovih urednika ili rukovodstva, nebitno od koga da dolazi, nepoželjno i da ne vodi demokratskom dijalogu kojem mi kao društvo težimo“, navelo je ministarstvo.
Inače, Tviter je 2019. zabranio i reklamiranje svih medija povezanih sa državom, kao i politički advertajzing (oglašavanje), sa ciljem da se ljudima koji koriste Tviter omogući kontekst na osnovu kog mogu doneti odluke o onome što vide na Tviteru, kao i odluke na koji način će učestvovati.
„Verujemo da politički domet (reach) treba da se zaradi, a ne da se kupi“, naveo je Tviter u obrazloženju te odluke.
