ENPredlogom Krivičnog zakonika je predviđeno da uvreda i kleveta, kao i do sada, budu krivična dela za koja je pored novčane moguća i zatvorska kazna, što je proteklih meseci naišlo na protivljenje novinarskih udruženja, nevladinih i međunarodnih organizacija. Ksenija Milivojević, predsednica Odbora juče je rekla da će se KZ uskoro naći pred poslanicima, a da tako rigorozne kazne nisu u skladu sa evropskim standardima. Amandmanom koji je sačinio član odbora Đorđe Mamula (DSS), predlaže se da se iz predloga KZ za pomenuta dela izbrišu zatvorske a ostanu novčane kazne, što će – kako je rekao – doprineti većoj slobodi štampe. I on i drugi učesnici skupa su podsetili da i u propisima drugih zemalja postoje takve kazne, ali se već decenijama ne primenjuju.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nebojša Bugarinović je podsetio da je ovo udruženje o istoj temi održalo okrugli sto na kome su se učesnici, među njima i predstavnici ministarstava pravde i kulture, saglasili da se amandmanima uklone zatvorske kazne, odnosno da se sudovi upućuju na primenu člana 3. Zakona o javnom informisanju, to jest uvede odredba o postupanju novinara s dužnom pažnjom. Po njoj, novinari i urednici su dužni da pre objavljivanja informacije „s pažnjom primerenom okolnostima” provere njeno poreklo i istinitost.
– Petogodišnje praćenja prakse pokazalo je – kaže Bugarinović – da se tuže ne oni koji smišljeno vređaju i kleveću, već pre svega novinari ozbiljnih glasila koji iznose škakljive činjenice, recimo o pojedincima i pojavama iz sfere biznisa, pa čak i kada samo prenose saopštenja.
Istina je da godinama u nas novinari nisu osuđivani na zatvorske kazne zbog klevete i uvrede, ali je i izricanje uslovnih zatvorskih kazni, po oceni Nina Brajevića, predsednika Udruženja novinara Srbije, svojevrsna pretnja medijima, baš kao i visoke novčane kazne kakve se sada predlažu. On se založio da se donja granica novčane kazne, koja se predlaže u iznosu od 100 hiljada dinara, spusti i primeri okolnostima.
Ministarstvo pravde podržava brisanje zatvorske kazne, ali još nije podnelo amandman jer će, kako je objasnio predstavnik tog ministarstva, sačekati da KZ uđe u skupštinsku proceduru, pošto će osim ovog biti amandmana i na neke druge delove zakonika. Što se tiče drugog amandmana o postupanju sa dužnom novinarskom pažnjom, to će tek biti razmotreno.
Iako se godinama unazad na raznim skupovima govori o potpunoj dekriminalizaciji klevete i uvrede i njihovom izmeštanju iz krivičnopravne sfere u građansku, za takvu opciju se juče jedino založila Gordana Čomić, član Odbora. Pri pomenu te mogućnosti, kako je rekle, neizostavan je odgovor da „društvo nije zrelo” za takvo rešenje, a zaboravlja se na princip po kome „javnost ima pravo da zna” i da je po evropskim standardima pravo na privatnost javnih ličnosti znatno suženo u odnosu na to pravo ostalih građana.
M. Petrić
