EN
U samom izveštaju Srbija se pominje više puta kao jedna od istaknutijih kršioca prava medijskih sloboda. Pod izuzetnom važnim delom „Uticaj kovida-19 i mera lokdauna na slobodu štampe“, spomenuta je novinarka Ana Lalić koja je bila privođena zbog svog profesionalnog izveštavanja. Njen slučaj je u mnogim globalnim izveštajima zabeležen kao jasan i precizan primer ugrožavanja medijske slobode.
„U Srbiji je pritvorena novinarka Nova.rs Ana Lalić zbog ‘izazivanja panike i nereda’ u članku o nedostatku lične zaštitne opreme i lošim uslovima rada u lokalnoj bolnici. Ona je bila pritvorena prvog dana primene novog propisa koji kažnjava bilo koga ko je objavio informacije o epidemiji korona virusa, a da nije ‘ovlašćen’ od kabineta premijerke ili Kriznog štaba. Nakon međunarodne osude, Lalić je puštena i uredba je preinačena“, piše u izveštaju.
Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i istaživač, kaže da se pokazalo da je Srbija bila potpuno nespremna za bilo kakve poremećaje.
„Ideja da ti nekog uhapsiš zbog toga što je izneo određenu količinu podataka, koji, zapravo, ne ugrožavaju ništa, niti zaista podižu paniku, govori o tome da ti nisi bio spreman da se prilagodiš novonastaloj situaciji, te si odmah posegao za zloupotrebom. Ona nije jedini primer. Imamo i hapšenje dva novinara zrenjaninskog KTV zbog ulaska u lokalnu samoupravu i zbog navodnog nepridržavanja određenih pravila, prema čemu su ugrozili Zakon o zaštiti stanovništva”, rekao je Đurić.
U odabranom društvu
Pod odeljkom “Fizički napadi, uznemiravanje i zastrašivanje“, Srbija se našla sa Francuskom, Grčkom, Italijom, Poljskom, Ruskom Federacijom, Španijom, Turskom i Velikom Britanijom kao jedna kod kojih su prijavljeni incidenti tokom protesta i demonstracija.
„Koncentracija vlasništva nad medijima bilo u državnim ili privatnim rukama ostaje ozbiljna prepreka za slobodu i raznolikost medija u Azerbejdžanu, Bugarskoj, Mađarskoj, Rusiji, Srbiji i Turskoj“, navodi se u izveštaju.
Takođe, Srbija se zajedno sa zemljom iz regiona Bosnom i Hercegovinom našla i među državama a u kojima je registrovan najveći broj pretnji novinarima tokom 2020, međutim, tu su takođe i Velika Britanija, Rusija, Ukrajina i Italija.
„Pokazuje se veliki broj verbalnih napada, u zemljama kao što su Severna Makedonija, Srbija, Slovenija i Turska, da dolaze od predstavnika vlasti, uključujući ministre i šefove vlada“, ocenuje se.
Platforma je takođe u svom izveštaju dokumentovala „nekoliko prekršaja protiv medija od policijskih službenika tokom protesta u julu zbog vladinog ponovnog nametanja zaključavanja“.
„Žikicu Stevanovića, novinara agencije Beta, policija je pretukla pendrecima uprkos pokazivanju novinarske legitimacije. Stevanović je prebačen u bolnicu sa povredama i posekotinama glave i očiju. Dvoje snimatelja iste agencije, Luka Pređa i Relja Pekić, takođe su lakše povređeni. Novinara Nova.rs Marka Radonjića policija je pretukla uprkos tome što im je nekoliko puta rekao da je novinar po zadatku“, navodi se.
Otkazale kočnice
Đurić pak smatra da se kao zemlja što se tiče medijskih sloboda nalazimo na nizbrdici.
„Ovo sve što država radi jeste da pokušava da ukoči taj pad. Novom Radnom grupom za bezbednost novinara pokušavaju nešto da reše, koliko god da je to forma, ipak pokazuju svesnost da određeni problem postoji. Takođe, drugi primer pokušaja ispravljanja stvari jeste interno uputstvo republičkog javnog tužilaštva za sve tužioce, da u roku od 24 ili 48 sati mora da reaguju – ali on pokazuje da sistem prijavljivanja i procedure ne funkcioniše. Čim je morao da se donese dokument kojim nešto ubrzavaš, to je onda direktan pokazatelj da nešto ne funkcioniše kako bi trebalo”, rekao je naš sagovornik.
On dodaje da “po tim formalnim pokušajima da se nešto ispravi, Srbija jeste apsolutno unikatna“.
„Stalna Radna grupa, interno uputstvo, komunikacije, obuke, uvođenje nekih slučajeva – mogu da budu san za Bugarsku, Belorusiju, Ukrajinu i Rusiju. Međutim, cilj svega toga kao ne poseduje ideju da se nešto ispravi, već da se samo prikaže u drugačijem svetlu. I vlast je svesna da ne mogu više ovo da isprave na način na koji su želeli, jer to iziskuje da krenu prvo od sebe, a oni to ne žele“, kaže on.
Između paradoksa i privida
Đurić smatra da postoji paradoks u svemu ovome.
„To je paradoksalno: imamo premijerku koja inicira osnivanje Radne grupe, a na istoj toj Grupi napada NUNS i Željka Bodrožića, jer nije reagovao na nešto što nema nikakve veze sa Grupom. Takođe je paradoks da imamo premijerku koja je sedam meseci ranije bila najžešća u osudama novinarke Ane Lalić na televiziji. Kako da ti onda stvarno pomisliš da oni žele promenu? Ovde se stvara privid da se nešto radi“, rekao je Đurić.
Svemu tome ide u prilog da u izveštaju piše da je Srbija zemlja u kojoj se ne kažnjava nasilje nad novinarima. Slučaj ubistva Dade Vujasinović je naveden kao jedan od takvih.
Sa druge strane, navedena su i imena 14 srpski i albanskih novinara koji su ubijeni, oteti ili nestali na Kosovu između 1998. i 2005.
Takođe, kao primer ekspanzije seksističkih uvreda, navodi se i primer vređanja novinarke Žakline Tatalović.
„U Srbiji, dva dana nakon što je Nezavisno udruženje novinara Srbije izdalo javno saopštenje u kojem osuđuje napad i seksističke uvrede upućene novinaru TV N1 Žaklinu Tataloviću u udarnoj emisiji vodljenoj na nacionalnoj televiziji, dobila je nove pretnje i uvrede“, piše u izveštaju.
