EN
“Jednaka medijska zastupljenost, formiranje nadzornog tela za kontrolu rada javnih servisa i izrada pravilnika za izveštavanje tokom predizborne kampanje, neki su od predloga evropskih poslanika za unapređenje izbornih uslova”, navod je iz dokumenta u koji je Danas imao uvid. U nacrtu dokumenta o izbornim uslovima koji su napisali predstavnici Evropskog parlamenta koji su posredovali u pregovorima vlasti i opozicije stoji da se treba fokusirati na dve oblasti – ravnopravnu medijsku zastupljenost i integritet izbornog procesa.
Vukašin Obradović, novinar i bivši predsednik NUNS-a, kaže za Danas da osnovni problem, kad su u pitanju javni servisi, nije u „jednakoj medijskoj zastupljenosti“, odnosno minutaži.
– Siguran sam da će ovako formulisan zahtev biti prihvaćen bez mnogo problema, a još sam sigurniji da će se to sprovesti na način koji će obesmisliti celu ideju. Recimo, opozicione stranke će dobiti u predizbornom bloku jednaku minutažu ili će im biti omogućeno učešće u besmislenim emisijama poput „Reč na reč“. Na taj način će formalno biti ispunjen ovaj zahtev, a građani će dobiti jako malo ili nimalo informacija o ključnim društvenim, političkim, ekonomskim i drugim temama, kriminalu i korupciji u koji je upletena vlast, temama koje su od suštinske važnosti za opredeljivanje na budućim izborima – ističe Obradović.
Neophodan je, dodaje, profesionalan i odgovoran odnos javnih servisa u celokupnom informativnom programu, a ne samo u predizbornom segmentu.
– Takvu promenu uređivačke politike vlast i ovo rukovodstvo RTS i RTV, medjutim, neće dopustiti ni po koju cenu. Dakle, minutaža – da, ali suštinski uređivačka politika javnih servisa se neće menjati niti pomenuti dokument ide ka tom cilju. Očigledno su toga svesni i evropski parlamentarci pa su i oni pokušali da formalizovanjem suštine prevaziđu ovaj problem – naglašava Obradović.
Prema njegovom mišljenju, opozicione stranke u nastavku pregovora moraju da insistiraju na dogovoru koji će ići u tom pravcu. Ako se ostane na ovim rešenjima, naš sagovornik je uveren da se ništa bitno neće promeniti u generalnoj slici koju nude javni servisi.
Vladimir Gajić, predsednik Pravnog saveta Narodne stranke, ocenjuje za Danas da je nacrt dokumenta evroparlamentaraca o izbornim uslovima, posebno u delu koji se odnosi na medije – konglomerat besmislenih fraza, kao ni da problemi sa slobodom medija ne mogu da se reše preko noći.
– Predlog je pre svega jedan konglomerat besmislenih fraza. Sve je stavljeno u kondicional. Nikoga ništa ne obavezuje. Neko je dobro primetio, ovo su mogli da napišu u avionu na letu iz Beograda u Brisel. Narodna stranka i naši partneri predstavila je evroparlamentarcima jedan veoma ozbiljan i razrađen dokument kao polaznu tačku. Ovde u ovim papiru nema skoro ništa od toga – ukazuje Gajić.
On dodaje da nisu mediji jedini i glavni problem, niti je jedini problem što nema opozicije na Javnom servisu.
– Problem je u suštini onoga što zovemo slobodnom štampom. To ne može da se reši nekim sklepanim ad hok rešenjima. Nije dakle problem samo izborna kampanja koja traje 45 dana. Šta će biti pre i posle toga? Koje su garancije mafije? To mene zanima kao odgovor od evroparlamentaraca – kaže Gajić.
Naš sagovornik ocenjuje da je Srbija danas kao Francuska krajem 18 veka.
– Da li narod hoće da se izbori za svoja prirodna prava? To je pitanje. Dakle, ja mislim da mi ne treba da se bavimo efemernim stvarima. Nekim minutima na RTS, ili nekim izmišljenim nadzorima. Vučić nam neće dati ništa. Ja njega razumem. On nije u međuvremenu poludeo da pripremi sam sebi odlazak sa vlasti. Jer njegova smena neće biti obična smena. Narod ima naspram sebe pravu mafiju. To čini mi se evroparlamentarci ne razumeju, mada mislim da oni sve razumeju, nego ih mi ne zanimamo kao društvo – zaključuje Gajić.
Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a, ocenjuje za Danas da su predlozi evropskih poslanika dobri ili bar dobronamerni, i da bi mogli doprineti unapređenju izbornih uslova, “ali će oni svakako, po ovdašnjem ustaljenom običaju, proći kroz razne političke „filtere” i vrlo je teško proceniti šta će i u kakvom obliku od svega toga konačno biti primenjeno”.
– Funkcionerska kampanja će, kao i u svim prethodnim predizbornim kampanjama, poremetiti jednaku medijsku zastupljenost političkih aktera. Kod formiranja nadzornog tela za kontrolu rada javnih servisa, ako ga uopšte bude, najviše će se lomiti koplja oko učešća nevladinih organizacija koje vlast skoro ni po koju cenu ne želi da vidi na tom mestu. Pravilnik za izveštavanje tokom predizborne kampanje verovatno će biti napravljen da se ne bi poštovao. Sve u svemu, nisam preveliki optimista, ali je važno da se sa evropskog nivoa aktuelnoj vlasti jasno stavi do znanja da se dosadašnje stanje u predizbornim kampanjama neće više tako lako tolerisati. Nešto se mora menjati – ističe Ćirić.
On dodaje da je profesionalna obaveza svih medija, uključujući i javne servise, da se bave temama kriminala i korupcije, jer su to oblasti o kojima javnost ima izuzetan interes da bude obaveštena.
– Važno je da se ovim temama pristupa ne senzacionalistički i ne u funkciji političkih obračuna, već u skladu sa zakonom i novinarskim kodeksom. Javni servisi bi upravo trebalo da budu primer kako se to radi, bez obzira da li su akteri kriminalnih i koruptivnih afera predstavnici vlasti ili ljudi koji to nisu. Nismo, nažalost, uvek svedoci takvog rada javnih servisa i to nije ništa novo. Minutaža predstavnika opozicije u programima javnih servisa svakako nije pitanje čiji je značaj u rangu tema koje se odnose na kriminal i korupciju – zaključuje Slobodan Ćirić.
Funkcionerska kampanja kao stara boljka
– Funkcionerska kampanja je stara boljka svih predizbornih aktivnosti u Srbiji već dugi niz godina i uopšte nemam iluziju da će ovaj put biti drugačije. Možda će se neki njeni akteri potruditi da je sprovode nešto suptilnije, ali suština se neće promeniti. Rešavanje ovog pitanja je sigurno deo teškog i dugotrajnog, još nezapočetog, procesa koji se zove promena sistema, a taj proces se suštinski razlikuje od „kozmetike” koju aktuelna, a i mnoge prethodne vlasti neštedimice pokušavaju da primene – ukazuje Slobodan Ćirić.
