ENPrema oceni grupe domaćih i stranih stručnjaka, koji su analizirali
medijsku situaciju u 20 zemalja jugoistočne Evrope i Evroazije,
Srbija ima možda najgore regulisani medijski sistem u regonu.
Indeks održivosti medija analizira slobodu govora, pluralnost medija
dostupnih građanima, profesionalne standarde novinarstva, poslovnu
održivost medija i efikasnost institucija koje podržavaju nezavisne
medije.
U izveštaju je ocenjeno da su politizovani medijski izveštaji i
novinarska auto-cenzura trajne prepreke razvoju gotovo svih
analiziranih zemalja, ali i da su, nasuprot tome, nove revolucije u
Gruziji i Ukrajini dovele do značajnog napretka u zemljama.
U Srbiji su uočeni problemi u dobijanju licenci i frekvencija
elektronskih medija, radu Radiodifuznog saveta, privatizaciji lokalnih
medija i drugim oblastima, pri čemu je kao posebno zabrinjavajući
fenomen navedeno povećanje senzacionalizma i žute štampe.
Direktor Ajreksa za razvoj medija Mark Vajthaus izjavio je za Glas
Amerike da u Srbiji postoji jezgro profesionalnih nezavisnih medija,
ali je izražen strah zbog rastuće tabloidizacije štampe.
Prema njegovim rečima, smanjeno je pokrivanje ozbiljnih političkih
vesti, a raste praćenje skandala na način kako to rade tabloidi.
Iako je generalno ustanovljeno da je nivo profesionalizma značajno
unapređen u proteklih nekoliko godina, nivo profeisionalnog
novinarstva u Srbiji, kao i pluralitet medija, dobili su lošiju ocenu
nego 2003. godine.
Takođe, prema indeksu za slobodu izražavanja i profesionalnost
medija, Srbija je uvrštena među zemlje koje miminalno ispunjavaju
kriterijume.
Kao jedan od primera pozitivnih tendencija u Srbiji, navedeno je
dinamično tržište na polju reklamiranja koje donosi veće prihode
medijima, ali je ukazano da to ne garantuje njihovu nezavisnost, iako
im pomaže da se „suočavaju sa izazovima“.
Crna Gora je dobila višu ocenu u svih pet analiziranih oblasti, nego
što je bio slučaj 2003. godine.
Ukazano je, međutim, da je prošlogodišnje ubistvo urednika
podgoričkog lista „Dan“ Duška Jovanovića usporilo napredak ka
održivosti nezavisnih medija i uticalo na čitavu klimu u kojoj rade
crnogorski mediji.
U Indeksu održivosti medija za 2004. ukazano je i na negativnu ulogu
koju su mediji na Kosovu imali u rasplamsavanju etničkih tenzija u
martu prošle godine.
Ocenjeno je i da će profesionalnost i održivost medija u Crnoj Gori
i na Kosovu prevashodno zavisiti od napretka ekonomije.
U oba slučaja će spoljna klima u kojoj mediji funkcionišu biti
ključna, pri čemu je za Kosovo važno i rešenje pitanja statusa
kako bi bila poznata i tačna pravna situacija tamošnjih medija.
Kompletan izveštaj održivosti medija za 2004. godinu objavljen je na
sajtu Ajreksa www.irex.org.
