EN
Mediji se bore na sve načine da privuku što veću publiku, a samim tim i povećaju svoje prihode. U toj borbi oni se takmiče ko će prvi objaviti neku informaciju, ekskluzivu ili detalje iz istrage pri čemu često pribegavaju senzacionalizmu i usput krše zakone i etičke standarde profesije. Svesno ili ne, nebitno je, jer „cost-benefit“ računica na kraju je jasna – finanansijska dobit je veća od mogućih sankcija.
Iako publika traži da se objavi ko su „lopovi, siledžije i ubice“, zabranjeno je otkrivati identitet osumnjičenih do donošenja pravosnažne presude.
U Zakonu o javnom informisanju i medijima piše: „Niko se putem medija ne sme označiti učiniocem krivičnog dela, odnosno krivim ili odgovornim pre pravosnažnosti odluke suda“, a prema Kodeksu novinara Srbije ,,novinar je dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude”.
Čak i u slučaju priznanja krivice, mediji su dužni da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i da štite privatnost i identitet osumnjičenog ili počinioca, stoji u Kodeksu.
Ipak, svedoci smo da mediji u praksi često krše Kodeks i pomenuti član zakona, najčešće tako što objave ime osobe koja je osumnjičena za neko krivično delo.
Ponekad medijsko eksploatisanje odlazi dotle da novinari vrše sopstvene istrage i nagađaju o mogućim motivima zločina, povezanim licima itd., što u nekim slučajevima može biti izuzetno opasno.
„Istraga“ Alo-a
Dnevni list i portal “Alo!” objavili su nedavno tekstove sa naslovima „Čekali ga 12 godina, Šuša glavom platio ranjavanje Četnika“ i „ŠUŠA UBIJEN IZ OSVETE ZBOG RANJAVANJA ČETNIKA? Otkrivamo detalje brutalne likvidacije u Zemunu“ u kojima su izvesnog Milana Četnika doveli u vezu sa ubistvom Milana Šuše.
Savet za štampu je odlučio da su ovi mediji prekršili pravilo pretpostavke nevinosti u navedenim tekstovima. Pored toga odlučeno je da su prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na novinarsku pažnju kao i istinitost izveštavanja, jer nije napravljena razika između činjenica i nagađanja.
Naime, Milan Četnik se žalio Savetu za štampu zbog pisanja „Alo-a“. On je naveo da je posle objavljivanja tih tekstova ugrožen njegov i životi članova njegove porodice.
“Bez ikakvih dokaza objavili su senzacionalistički naslov i tekst u kom insinuiraju vrlo direktno da sam ja počinioc teškog krivičnog dela, ubistva. Ovakvim tekstom daju pogrešne ideje porodici ubijenog, ali i svim čitaocima novina. Duboko sam uznemiren”, napisao je on u žalbi upućenoj Savetu za štampu.
Na redovnoj sednici Komisija za žalbe Saveta za štampu ocenila je da su tekstovi primer senazionalističkog izveštavanja, zasnovanog na spekulacijama i nagađanjima, bez ikakvog dokaza i isključivo na osnovu izjave anonimnog izvora.
Članica Komisije Tamara Skrozza rekla je na toj sednici da ovaj slučaj predstavlja najeteže optužbe koje su do tada imali.
„Ovo je užasno opasna stvar. Ovaj tekst znači da svako svakoga od nas može da optuži za pokušaj ubistva. Zato mislim da je potrebno naglasiti koliko je opasna ova optužba. Ovo nije optužba za krađu, namešten tender, uvredu, povredu… Ovo je ozbiljna optužba i u tom smislu bi to trebalo naglasiti“, obajsnila je Skrozza.
U obrazloženju odluke Saveta za štampu piše da “Alo!”, pozivajući se na navodna saznanja iz istrage, spekuliše o motivima “mafijaškog ubistva” i da je moguće da ima neke informacije iz policije o tome da se istraga vodi u određenom pravcu. Međutim, problem je što medij već u naslovu izričito tvrdi da su poznati detalji likvidacije, a tek u poslednjoj rečenici teksta piše da je napadač u bekstvu.
Kazne su niske i nemaju odvraćajući efekat
Osim odluke o prekršaju Kodeksa novinara Srbije i potencijalno manje šanse za dobijanje novčanih sredstava na medijskim konkursima, “Alo!” bi zbog kršenja pretpostavke nevinosti koja je definisana Zakonom o javnom informisanju i medijima mogao da odgovara i pred sudom.
“Kršenje pretpostavke nevinosti predstavlja i prekršaj po odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima. Propisana kazna kreće se u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara, i njome se kažnjava glavni urednik medija ukoliko je u objavljenoj informaciji neko pre pravnosnažnosti odluke suda ili drugog nadležnog organa označen učiniocem kakvog kažnjivog dela odnosno krivim ili odgovornim za njegovo izvršenje”, objašnjava advokatica i ekspertkinja za medijsko pravo Kruna Savović.
Takođe, lice koje je oštećeno na ovaj način može tražiti nakandu štete u parničnom postupku.
“Osoba koja je na taj način dovedena u vezu sa ubistvom svoja prava može zaštititi pred sudom. Tužba za naknadu štete podneta zbog kršenja pretpostavke nevinosti od strane medija — podnosi se Višem sudu u Beogradu. Za uzrokovanu štetu zajednički su odgovorni glavni urednik, novinar i izdavač medija. To znači da tuženi mogu biti svako od tri lica pojedinačno, ali i dva odnosno sva tri lica zajedno”, dodaje Savović.
Iznosi naknade štete koje mediji plaćaju zbog ovakvih prestupa su niski i ne predstavljaju značajan trošak za velike medijske kuće, pogotovo tabloide, čije izveštavanje počiva na senzacionalizmu i to im donosi najveće prihode. Samim tim ove kazne nemaju odvraćajući efekat.
“Smisao naknade štete zbog povrede pretpostavke nevinosti nije da se kazni medij, već da se da satisfakcija onom kom je pretpostavka nevinosti prekršena. Po učestalosti kršenja pretpostavke nevinosti u medijima — nameće se zaključak da je u određenim medijima takav način izveštavanja postao praksa od koje se teško odstupa”, zaključuje Kruna Savović.
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.
