ENKako je rečeno na sastanku u Beogradu, to će biti jedan vid podrške
suočavanju s prošlošću u svakoj zemlji ponaosob, ali i u celom
regionu.
„Reč je o više desetina hiljada intervjua ne samo političara, već
i umetnika, sportista i drugih javnih ličnosti, a cilj je da se iz
tih intervjua vidi i kako se ko tokom 90-ih godina postavljao prema
pojedinim problemima, menjao ili nije menjao stavove“, izjavio je
agenciji Beta direktor Medijske dokumentacije „Ebart“ Velimir Ćurgus
Kazimir.
Kako je naveo, osim „Ebarta“, koji jedini u regionu, osim štampanih
medija, od ove godine arhivira i udarne informativne emisije
najznačajnijih televizija, u projektu regionalne saradnje,
učestvovaće i VND dokumentacija zagrebačkog „Vijesnika“ i
dokumentacija Pravnog fakulteta u Zagrebu, kao i elektronska
dokumentacija sarajevskog Media centra (Idoc) i Evro Balkan institut
iz Skoplja, koji arhivira štampane medije na albanskom i makedonskom
jeziku.
Elektronski arhivi svake pojedine zemlje u regionu, nezavisno od
zajedničkog, nastaviće svoje samostalne projekte, među kojima je i
VND-ov projekat arhiviranja svih tekstova objavljenih u hrvatskoj
štampi o vojnoj operaciji „Oluja“, tokom koje je iz Hrvatske
proterano nekoliko stotina hiljada Srba.
„Ebart“ će, prema rečima njegovog direktora, nastaviti projekat
skladištenja svih tekstova koji su u Srbiji objavljeni o masakru u
Srebrenici, u kojoj su vojne snage Republike Srpske ubile oko 7.000
muškaraca.
Medijski arhivi iz regiona razmatrali su i druge mogućnosti saradnje,
među kojima je i omogućavanje pristupa arhivama i korisnicima iz
drugih zemalja regiona, kao i uspostavljanje mreže informacija koju
bi, osim medija, koristile i nevladine organizacije koje se bave
ljudskim pravima i posebno pitanjima procesuiranja ratnih zločina.
„Kad je reč o suočavanju s prošlošhu, tu postoje dve ideje –
saradnja arhiva, jer je bitno da informacije o ratnim zločinima budu
dostupne što većem broju građana kako bi se lakše rešavali
problemi koje svi imamo u svojim zemljema, i, s druge strane, saradnja
partnerskih organizacija koje se bave ljudskim pravima i rešavanjem i
procesuiranjem ratnih zločina“, izjavila je za agenciju Beta
predstavnica arhive zagrebačkog Pravnog fakulteta Gabrijela Gavran.
Ona je naglasila da i da postoji ideja da se formira knjiga mrtvih i
ažuriraju podaci o žrtvama rata.
