EN
Regulatorno telo za elektronske medije (REM), prema mišljenju medijskih radnika, apsolutno ne radi svoj posao kako treba i njegova funkcija nije ispunjena, pokazalo je istraživanje prezentovano u petak u Novom Sadu.
Predstavljeno je, na okruglom stolu, istraživanje „Strategija razvoja medijskog sistema Srbije (2020-2025) i njena implementacija: Saznanja, stavovi i predlozi medijskih radnika“, kao „prvo i bazno“ istraživanje u proteklih 14 godina koliko se sprovodi Medijska strategija.
U pitanju su mišljenja i saznanja o stavovima medijskih radnika, njihovi komentari i predlozi kako da se unapredi medijska
regulativa.
Skup je organizovalo Poslovno udruženja asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine,
„Sednice REM-a bi morale biti prenošene u realnom vremenu, a članovi Saveta bi morali biti obavezani i na javni odgovor na svako pitanje i primedbu koju im bilo koji građanin smisleno uputi“, stoji između ostalog u predlozima koje su anketirani dali.
REM je od njih za svoj rad u proteklih godinu dana dobio ocenu 1,12, dok je rad javnih medijskih servisa, iz ugla transparentnosti, otvoorenosti za građane i odgovornosti u poslednjih godinu dana ocenjen ocenom 1,71.
Od ukupno 255 medijskih radnika, kompleksan i obiman upitnik ispunilo je njih 181, ostavivši čak 1.490 komentara, u kojima su pojašnjavali stavove ili iznosili ideje.
Praksa dosadašnjeg konkursnog sufinansiranja dobila je ocenu 1,48, uz napomenu da anketirani smatraju da bi se sistem projektnog sufinansiranja mogao poboljšati ako bi se uvele kontrola procesa, evaluacija realizovanih projekata, ali i kaznene mere za one koji nisu „ispoštovali“ projekat.
Članica tima istraživača Tijana Blagojev precizirala je da su anketirani u ovom slučaju najviše ukazivali na probleme vezane za finansije, odnosno da bi sredstva trebalo da se daju onima koi rade u javnom interesu.
„Ocene idu u pravcu toga da projektno sufinansiranje apsolutno ne ispunjava u praksi ono što bi trebalo da ispunjava i da se primećuje da kvalitetan sadržaj nije finansiran, nego mediji koji manje kritički izveštavaju ili, čak u situacii da postoje fantomski mediji, koji se pojavljuju samo za vreme konkursa ili mediji koji kopiraju sadržaj drugih lokalnih medija“, precizirala je Blagojev.
Rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara, u smislu povećanja bezbednosti novinara u proteklih godinu dana ocenjen sa 2,56, pokazuju rezultati istraživanja.
Nakon predstavljana istraživanja, održan je i okrugli sto na temu sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti jevnog informisanja, gde je između ostalog konstatovano da čak 106 lokalnih samouprava nije ispoštovalo zakonski rok i raspisalo konkurse do 1. marta.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Flipović Stevanović upozorila je da su u Vojvodini budžeti mnogo niži nego ranijih godina, iako ukupna sredstva za informisanje nisu drastično smanjena.
„To znači da će vast sada direktnim ugovorima finansirati medije koji su im miljenici. Nadamo se da ćemu uhvatiti trag tog novca, a sufinaniranje je najtransparentnije ako želite da nađete podatke“, dodala je ona.
Istakla je i da bi profesionalni standardi trebalao da budu uslov i kod raspisivanja javnih nabavki, te da mediji koji ne poštuju Kodeks novinara ne mogu ni na taj način da dobijaju sredstva.
Izvor: Beta
