ENUvek je na licu mesta. U etru su svakodnevni problemi Beograđana. U svom programu nema mnogo političkih emisija i međustranačkih sukoba. Cilj je samo jedan: život u gradu učiniti lepšim, lakšim i boljim. Ovo je kratka definicija RTV Studio B koji danas slavi svoj 40. rođendan. Zamišljena kao prvi državno-nedržavni radio, početkom sedamdesetih, ova medijska kuća i dalje pruža svojim sugrađanima najkorisnije informacije. O tome koliko je uspela da ostane ono što je uvek bila – medijski simbol slobode Beograda, o njenim uspesima, slušanosti i gledanosti njenih emisija, uređivačkoj politici i medijskoj krizi na ovim prostorima, razgovarali smo sa Aleksandrom Timofejevim, generalnim direktorom i glavnim i odgovornim urednikom RTV Studio B.
– Šta je Studio B bio nekada za Beograđane, a šta je sada?
– Studio B uvek je mnogo značio Beograđanima. Međutim, bilo je i perioda, i pre i posle 5. oktobra, kada se više pažnje posvećivalo nekim drugim „višim“ političkim stvarima, a manje gradskimm temama. Ideja Skupštine grada a i moja bila je da ponovo vratimo priču na početak, da stvorimo jednu dobru gradsku stanicu koja će govoriti o gradu i svakodnevnim problemima. Praktično, da radimo ono što je već radio Đoko Vještica u svojim emisijama: da rešavamo probleme Beograđana
– Šta je bilo najteže promeniti u uređivačkoj politici RTV Studio B?
– Da vesti krenu beogradskom pričom. Mnogi su me pitali: „Kako to misliš da vesti počnu time kako je pukla vodovodna cev u Rakovici, gužvama u gradskom saobraćaju, pa tek onda, primera radi, informacijama da je, primera radi, predsednik države uradio nešto“. Publika se vrlo brzo navikla i sada to funkcioniše odlično
– Gde se RTV Studio B nalazi na lestvici slušanosti i gledanosti?
– Prema istraživanjima, TV Studio B nalazi se po gledanosti iza RTS-a i Pinka, a u trci je sa TV B92 i Fodž-om. Radio je trenutno među 10 najslušanijih radio stanica u gradu. To je naš veliki uspeh, jer, podsećanja rardi, u Beogradu postoji 40 radio stanica. Osim radija B92 koji je lider u svom poslu, i Radio Beograda, Studio B je jedna od retkih radio stanica koja ima govornih segmenata, a poznato je da su u celom svetu radio stanice koje imaju govorni program u ozbiljnoj defanzivi u odnosu na striktno muzičke radio stanice.
– Koliko, u tehnološkom smislu, Studio B uspeva da konkuriše ostalim medijskim kućama?
– Što se tiče radijske opreme solidno smo opremljeni, a i što se tiče televizije imamo pristojnu opremu. To kažem zbog toga što svaki dan izlazi neko novo tehnološko čudo koje nam nedostaje. Naravno, ne možemo u tehnološkom smislu da se merimo sa velikim kućama jer oni su, s te strane, mnogo „napredniji“ od nas. Ali, ono što imamo koristimo maksimalno koliko možemo.
– Beograđani se rado sećaju emisije „Beograde, dobro jutro“ Duška Radovića, „Beogradske razglednice“ Đoka Vještice i „Fontane želja“ Dragana Jelića. Koje su trenutno najslušanije odnosno najgledanije emisije?
– Što se tiče televizije najgledanije su vesti i jutarnji program „Beograde, dobro jutro“, a tu su i govorne emisije „U centru“, „Problem“, kao i noćni program. Gledane su i serije kao što je „Pakov svet“ čijih 17 novih epizoda treba da bude emitovano narednih dana. Radio je najslušaniji ujutru i to jutarnji program koji vodi Veljko Pajević, koji je nezvanični beogradski ombudsman. Veoma slušane su emisije: „Tajanstveni voz“, „Sredinom ulice“, „Na beobradskim talasima“, „Diskomer“. Među studentskom populacijom najslušanija je emisija „Slušaonica 6“ koja se emituje od 18 do 19 časova, a koju pripremaju i vode studenti novinarstva Fakulteta političkih nauka.
– Koliko ima zaposlenih u RTV Studio B?
– Taj broj je varirao. Pre 40 godina bilo ih dvadesetak, a bilo je perioda kada je ova kuća imala i 500 zaposlenih. Kada sam došao na čelo ove kuće bilo je negde oko 300 ljudi. Taj broj je smanjen, tako da nas trenutno ima 232 stalno zaposlenih i dvadesetak honoraraca.
– Kako opstajete u vreme ekonomske krize koja je, možemo s pravom reći, najviše pogodila medije?
– Kriza je strašno pogodila kako pisane tako i elektronske medije. Osnivač RTV Studio B je Skupština grada Beograda i jednim delom se finansira iz gradskog budžeta, a ostalo zarađujemo na tržištu. Ali, ono što me raduje, mi smo, i pored krize, imali povećanu gledanost kontinuirano. To je dovelo do toga da se ponovo mnogo priča o ovoj kući, što je privuklo oglašivače. Prošlu poslovnu godinu smo završili u plusu, što je veliki uspeh. I mislim da smo najgore, u smislu finansija, pregurali. Ova godina nam je dobro počela.
– Kako vidite RTV Studio B u narednim godinama?
– Da ostane na ovom putu, ali tehnički mnogo moćniji i opremljeniji jer samo na taj način možemo da budemo još brži, efikasniji i korisniji građanima.
Zlatija Vuković
