EN
Ekipa N1 obišla je ponovo Malu Krsnu. Ulica u kojoj u kojoj žive interno raseljeni sa Kosova i Metohije, a među kojima su i lica koja su pre tri nedelje organizovano prevožena u Beograd, sumnja se radi promene prebivališta, dobila je asfalt. Nakon godina molbi da se postavi, radovi su završeni za nekoliko dana. Zašto baš sada? Pokušao je da sazna to naš reporter, ali je umesto odgovora od jednog od lokalnih naprednjaka dobio – fizički napad.
Nit’ manje ulice, nit’ veće medijske pompe zbog njenog asfaltiranja. Nije cela Srbija čula za ovaj put jer je napravljen od nekog skupocenog materijala, niti zato što je završen rekordno brzo.
Zanimljiv je momenat kada su počeli radovi, s obzirom na to da meštani ovog naselja u kom žive interno raseljeni sa Kosova i Metohije godinama mole da im se problem reši.
Baš negde u vreme kada je 20-ak stanovnika naselja organizovano išlo u Beograd, sumnja se da bi promenili prebivalište pred predstojeće beogradske izbore, stigle su mašine. Naravno da svako zaslužuje da ima sređenu ulicu, ali zašto je baš sad odlučeno da se ovih 500 metara asfaltira nakon toliko apela i molbi. Da li je reč o nekakvoj nagradi?
Odgovor bi mogla da da gradonačelnica Smedereva, koja je u petak obišla radove, a koja je, tokom prošlog susreta izbegla pitanja N1.
“Tog dana kada je bila mene je lično nazvala lažove”, kaže jedan meštanin.
N1: To je povezano sa onim „Mala Krsna-Beograd relacija“…
„Naravno, naravno, „Seoba Srba“. Od nje je poteklo da sam ja zvao Žaklinu Tatalović“, dodaje.
N1: Od gradonačelnice?
„Tako je“.
N1: Otkud njoj to da je neko nekog zvao nekoga preko Žakline Tatalović?
„Ne znam, rekoh, moraš mi dostaviti dokaz“, navodi meštanin Male Krsne.
Tvrde meštani, bila je gradonačelnica i jutros, ali smo se mimoišli. Umesto nje zatekli smo člana Srpske napredne stranke Dejana Milenkovića.
N1: Šta ste sada rekli?
„Ma „skini“ taj mikrofon, bre“, poručio je našem reporteru Milenković.
N1: Ne, ne, ne, zvaću policiju budete li me dotakli.
Milenković: Ma zovi, ja ti kažem da ću da ti uzmem, bre.
N1: Hoćete tako?
Milenković: Šta ti mene ima da snimaš?
N1: Na javnoj površini smo. Pa sam Vas pitao.
Milenković: Pa i ja sam na javnoj površini. Šta tebe zabole šta ja… skidaj kameru.
N1: Neće niko skidati kameru…
Milenković: Polupaću ti kameru…
N1: Nećete nam polupati kameru, zato što ćemo ići na suđenje.
Milenković: Šta ćeš da idemo na suđenje?
N1: Sad ću zvati policiju.
Milenković: Ma možeš da zoveš koga hoćeš, ne možeš da me slikaš.
N1: Sad ću zvati policiju.
Nakon napada, Milenković je prišao opet. Sada smirenijim tonom pokušao je da se „opravda“. Ne otkrivajući zašto je tu gde jeste.
„Samo da ti kažem, nisam se tebi direktno obratio“, rekao je Milenković.
N1: Ali Vi ste mene, gospodine fizički napali. Sve je snimljeno.
Milenković: Svako radi svoj posao i radi za platu, ali.
N1: Jeste Vi iz opštine?
Milenković: Šta? Ne, ne, nisam više, radio sam pre.
Do pre samo mesec dana Milenković je bio član Gradskog veća za infrastrukturu. Ne otkriva zašto sada nadgleda radove koje su meštani ovog dela Male Krsne dugo čekali.
„Hvala vam puno“.
N1: Je l’ to nama „hvala puno“?
„Ne, ne, svima koji su učestvovali u tome“.
„Sve što je obećano, urađeno je“.
N1: A šta je rekla gradonačelnica kad je bila?
„Srećan put“.
Neki među njima dele radost sa ostalima, ali sumnjaju da je reč o kompenzaciji, a ne iskrenoj brizi za građane.
„Ovo sada što se radi, što se asfaltira, 99% mogu da tvrdim da je zbog ove situacije zbog koje su ljudi bili u Beogradu i što kažu – bili ljudi iz Krsne da glasaju za gradonačelnika Beograda Šapića i dobili asfalt“.
N1: Inače, ne biste dobili asfalt?
„Pa, najverovatnije da ne bismo još“.
N1: Koliko ste dugo čekali?
„Pa čekali bismo još godinu, dve“.
„Još 50 godina bismo čekali, ne bi ni bilo. Glasam za Aleksandra Vučića, može da dođe sto televizija i to je to“.
Izvor: N1
