Beograd
– Ovu poslovnu godinu Republička agencija za elektronske komunikacije završiće
sa suficitom od nešto više od pet miliona evra. Taj novac se upućuje u budžet
Srbije. Pre značajnog snižavanja cena usluga Ratela, taj suficit je bio još
veći i za prošlu godinu je iznosio 13 miliona evra, kaže u razgovoru za Danas
dr Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratela.
On
dodaje da će se taj regulator obratiti Ustavnom sudu zbog zakona o kinematografiji,
koji je upravo u proceduri, i kojim se traži da 10 odsto sredstava koje Ratel
izdvaja za telekomunikacije, bude preusmereno u kinematografiju.
–
Kako je moguće da se tim zakonom za kinematografiju zahteva 10 odsto od nas, 20
odsto od RRA i oko 1,5 odsto od Tijanića. I kod nas i kod RRA to je drugim
zakonom regulisano. Šest meseci smo pokušavali da dođemo do Predraga Markovića,
ministra kulture, šest meseci nismo uspeli da razgovaramo. Niko nas ništa ne
pita. Mi imamo obavezu da ih tužimo.
–
Za šta se inače troše vaši viškovi?
–
Prošlogodišnji iznos uglavnom je upotrebljen za digitalizaciju televizije, oko
devet miliona. Mislimo da bi bilo logično da ovogodišnji suficit ide na razvoj
sistema obaveštavanja, sigurnosti, bezbednosti građana, sistema 112. Kad se u
slučaju potrebe javite na taj broj, oni prvo znaju gde ste, kažete bolesni ste
oni odmah šalju hitnu pomoć…Taj posao radi Ministarstvo unutrašnjih poslova,
a svi operatori daju elemente mreže, tako da sa bilo kog telefona da zovete,
oni mogu da vas nađu i intervenišu. Tih pet miliona nije dovoljno da se taj
sistem završi, mislim da bi trebalo ukupno dvadesetak miliona evra. Slično je
sa digitalizacijom televizije: devet miliona je došlo sa naše strane, iz IPA
programa je obezbeđeno još 11 miliona, a tu treba negde oko 50-60 miliona evra
i to bez digitalizacije RTS-a. Samo mreža.
–
Digitalizacijom će biti otvorena mogućnost za koliko hoćeš novih televizija?
–
Pa jeste, ali ko će to da plati. I ove postojeće se gase. A sad još imate igru
sa Zakonom o radiodifuziji, koji kaže da će i lokalne samouprave moći da imaju
svoje televizije, dakle isto finansiranje kao RTS. Novac će se deliti, pa RTS
preti da će otpustiti 5000 ljudi. Nije mi to jasno. Ne možete da predložite
neko rešenje bez ekonomske računice, oni nemaju nikakvu računicu za ovu
mogućnost.
–
Na tržište telekomunikacija ušle su i velike strane kompanije, a sindikati
tvrde da je to pogoršalo kvalifikacionu strukturu i smanjilo udeo inženjerskog
kadra. Da li se stranci više oslanjaju na razvojne centre u svojim centralama
ili je njihov dolazak prilika za naše inženjere?
–
Problem je prelazni period koji je nastao ulaskom novih operatora i
liberalizacijom tržišta, i u utakmici za korisnike, ko god je mogao, pa i
Telekom, smanjivao je obim korišćenja državnih naučnih i stručnih institucija,
jer se pojavila prilika da uzmu mnogo jevtinije gotove proizvode koje nudi
Kina. Huavej je, ne samo kod nas, nego je u svetu napravio čudo. Od njih
dobijete kompletan projekat nekog mrežnog sistema, a uz projekat dobijete
opremu i održavanje. E sad se za mene kao redovnog profesora Elektrotehničkog
fakulteta postavlja pitanje: šta mi onda školujemo? Telenor je preuzeo nešto od
Karića, doveo određen broj svojih ljudi, i ukupno smanjio broj zaposlenih.
Telekom Srbija je ogroman, on ima oko 9.500 zaposlenih, što je posebna priča, i
nažalost morao je da se odrekne dobrih usluga domaćih firmi, jer su se pojavili
ovi jevtini. Dakle, svi su hteli veća investicija sa manje para.
–
Da li u Telenoru sada radi više inženjera nego što je radilo u Mobtelu?
-Radi
manje i rade mlađi. Nova tehnologija i posledice globalizacije.
–
Imali ste prezentaciju za Telekom i SBB, zanimljivo s obzirom da te dve firme
nisu u najboljim odnosima?
–
Od sedam telekomunikacionih tržišta, mi smo za dva dokazali da postoji
apsolutna dominacija dve firme koje na njima posluju. Telekom je dominantan u
kompletnoj fiksnoj mreži, to znači i za telefon i za internet i za
velikoprodaju, a SBB u svom delu poslovanja, u okviru KDS-a. Oni se među sobom
nikako ne slažu, prepucavaju se, a naš je zadatak da snimimo i da dokažemo ko
je u pravu. I uspešno to do sada radimo. Mi vodimo računa o tome da li SBB ima
sve zakonom propisane dozvole i sa našeg stanovišta – ima. Telekom, međutim,
tvrdi da SBB nema dozvole za korišćenje Telekomove kanalizacije. Mi smo im
rekli „izvinite, vi ste te ugovore potpisali pre nego što je postojao Ratel“.
Sad Telekom tvrdi da ima nekih kablova za koje on ne zna kad su postavljeni,
van ugovora. Ali, to su njihove ugovorne obaveze. Zašto Branko Radujko ne tuži
SBB za to, nego mene zato što sam Telekomu propisao da mora da otvori pristupnu
petlju i da je da Telenoru.
–
Telekom je zadovoljan tim cenama koje ste definisali?
–
Nije. Zato nas i tuži.
–
Gotovo da nema ekonomiste koji je razumeo Vaš nalog Telekomu da poveća cene
nekih svojih usluga?
–
Neke da poveća, neke da snizi. Metodologiju koju koristimo usaglasili smo
prethodno i sa Telekomom, i sa SBB-om, i sa Telenorom i sa Vipom. Sa svima smo
se usaglasili i onda na Telekomu primenili procenu cena. Taj račun je pokazao
da je njegova cena niska. Zašto? Zato što je Telekom, radi zaštite svog
monopolskog položaja i radi socijalnih problema koje Srbija ima, jevtino
naplaćivao telefone, dok je internet drastično skup. Ako mene pitate, a ja sam
profa, ja bih voleo da deca imaju jevtin intenet.
–
Ali kad je država vlasnik, ona može da izbalansira ta dva interesa?
–
Slažem se, ali to nas ne interesuje. Mi smo regulator i moramo da obezbedimo
još jednog konkurenta koji će da obori cenu. Da to nismo uradili, Telenor i
Orion ne bi zaživeli uopšte.
–
U vezi sa Telekomovim dominantnim položajem nešto ste preduzeli, a u vezi sa
SBB-ovim dominantnim položajem?
–
SBBova infrastruktura je takva da ga nije lako naterati da pusti drugog KDS
operatora kroz njegovu mrežu, tehnički nije izvodljivo. To je analogna
tehnologija, kad bude prešao na digitalnu, onda će moći. Onda smo i njima uveli
troškovni model, imamo ovde dobar tim …
–
Šta je bilo sa onim optičkim kablovima koje ima EPS?
–
Optičke kablove pored EPSa imaju i PTT, železnica, a ima i NIS. Svi oni imaju
optičke kablove, zvrje prazno. Suština je u sledećem: 2010. godine UN je donela
deklaraciju koja je kao milenijumski cilj posatvila obavezu država da obezbede
svakom građaninu pristup brzom internetu, dostupnost od 20 do 100 megabita, u
sledećih deset godina. Postoje analize koliko bi se uvođenjem tako brzog
interneta povećao BDP, koliko bi se povećala industrijska proizvodnja, koliko
poljoprivreda. Fantastičan pregled za Srbiju. Ali neophodno da imate jednu
veliku državnu optičku okosnicu kroz koju svi podaci u okviru te države idu. Ta
okosnica kod nas već postoji. Ima EPS, ima PTT, ima NIS, ima Telenor, ima VIP,
ima Telekom. Zašto ne bismo to ujedinili? Država da sagleda koji su to servisi
i deo mreže koje bi država mogla da zadrži. Mi predlažemo projekat nacionalne
širokopojasne mreže, da se opstimalno iskoristi državna i privatna
infrastruktura, a bez dodatnih ulaganja. Ovo su vam autoputevi za 21.vek, mogli
bismo za pet godina da imamo zavidne rezultate.
–
Zašto EPS, ako već ima optičku mrežu dvadeset godina, nije dobio dozvolu za
operatora?
–
Nikome nije zabranjeno. To je politički problem. To bi ugrozilo poziciju
Telekoma. A i različite partije drže Telekom i Elektromrežu Srbije.
–
Znači, ako vam EMS podnese zahtev za operatora?
–
Odmah može da radi.
–
Pa što ne podnese?
–
Pa ne može bez odluke vlade.
Autor: Ruža Ćirković
