Meti dat rok do septembra da odgovori na zabrinutost EU zbog primoravanja korisnika da plaćaju svoje pravo na privatnost

Meta je dobila rok do 1. septembra da odgovori na pitanja Evropske komisije u vezi sa svojim novim modelom oglašavanja koji primorava korisnike da biraju između plaćanja mesečne pretplate i saglasnosti da se njihovi lični podaci koriste za ciljano oglašavanje. Evropska komisija je zabrinuta zbog nove Metine prakse koja je opisana kao obmanjujuća i zbunjujuća, i zbog potencijalnog kršenja zakona o zaštiti potrošača. Komisija smatra da su korisnici pod pritiskom da brzo biraju između plaćanja mesečne pretplate ili „gubitka pristupa svojim nalozima i mreži kontakata“.

Meta, koja je uvela plan pretplate za korisnike Evropske unije (EU) krajem 2023. godine, naišla je na kritike zbog toga što u suštini to uopšte nije izbor već izvlačenje „naknade za privatnost“, odnosno plaćanje za ostvarivanje svojih prava na zaštitu podataka.

Prema evropskom Zakonu o digitalnim tržištima (DMA), kompanije koje čuvaju podatke korisnika moraju da traže izričitu saglasnost pre nego što koriste njihove podatke za nuđenje usluga koje prevazilaze njihovu osnovnu funkcionalnost (npr. oglašavanje) ili da obezbede pristup manje personalizovanoj, ali ekvivalentnoj verziji platforme za one koji odbiju da se uključe u to.

Prema mišljenju Komisije koje je iznela ranije ovog meseca, Metin model krši DMA.

Komisija je dalje opomenula Metu da koristi nejasne termine i brendira uslugu kao „besplatnu“ dok, zapravo, primorava korisnike da pristanu da se njihovi podaci koriste za personalizovane oglase, kao i da to iskustvo čini zbunjujućim tako što ih tera da se „kreću kroz različite ekrane“ da bi videli kako se njihovi podaci koriste i obrađuju u reklamne svrhe.

Meta, međutim, smatra da je plaćena verzija legitiman poslovni model, i poziva se na odluku Suda pravde Evropske unije (CJEU) od prošlog jula prema kojoj kompanija može ponuditi ekvivalentnu alternativnu verziju svoje usluge „za odgovarajuću naknadu „, koja se ne oslanja na prikupljanje podataka za oglase. Međutim, treba napomenuti da se presuda odnosi na korisnike koji se prijavljuju za Metine usluge, a ne na postojeće korisnike a pomenuti problemi o kojima se sada raspravlja povezani su sa promenama modela saglasnosti. Ostaje da se vidi da li se to može tumačiti kao pravni presedan.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders kaže da se korisnici ne smeju namamiti da veruju da će ili platiti da im se više ne prikazuju oglasi, ili će dobiti uslugu besplatno ako se slože da kompanija koristi njihove lične podatke za ostvarivanje prihoda od reklama. On smatra da kompanije „moraju unapred i na potpuno transparentan način obavestiti potrošače o tome kako koriste njihove lične podatke. Ovo je osnovno pravo koje ćemo štititi“.

Pre nekoliko dana nigerijska Federalna komisija za konkurenciju i zaštitu potrošača (FCCPC) kaznila je Metu sa 220 miliona dolara nakon što je istraga pokazala da je deljenje podataka kompanije na Facebooku i WhatsAppu prekršilo lokalne zakone o zaštiti potrošača, zaštiti podataka i privatnosti prikupljanjem informacija korisnika bez njihovog pristanka.

U maju je i Turska kaznila Metu sa 37,20 miliona dolara zbog deljenja podataka na Facebooku, Instagramu, Threadsu i WhatsAppu.

Izvor: Informacija.rs