Rekordan nivo fizičkog nasilja nad novinarima i novinarkama, pretnji smrću i kampanja blaćenja na internetu, ukorenjena nekažnjivost i čvrsta politička kontrola nad medijskim prostorom – sloboda medija u Srbiji nalazi se u sve dubljoj krizi, dok se prostor za rad nezavisnog novinarstva ubrzano sužava.
Evropska federacija novinara (EFJ), zajedno sa partnerima iz inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) i Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara, danas predstavlja izveštaj koji prikazuje pogoršanje stanja medijskih sloboda i bezbednosti novinara i novinarki u Srbiji. Izveštaj je rezultat međunarodne misije u Beogradu, sprovedene u martu 2026. godine.
Pročitajte ceo izveštaj ovde (engleski).
Tokom 2025. godine u Srbiji je zabeleženo 209 slučajeva kršenja slobode medija, što je više nego dvostruko u odnosu na 84 slučaja dokumentovana 2024. godine, pri čemu je pogođeno 359 medijskih radnika i medijskih organizacija. Zaključno sa 16. junom 2026. godine, od početka godine evidentirano je 100 slučajeva, koji su pogodili 170 medijskih radnika.
Od smrtonosnog urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, koje je pokrenulo najveće proteste u istoriji Srbije, broj napada na novinare i novinarke koji izveštavaju sa demonstracija naglo je porastao. Organi za sprovođenje zakona ne samo da nisu uspeli da zaštite novinare i novinarke, već su policijski službenici sve češće i sami bili počinioci napada. Od 2025. godine dokumentovano je najmanje 38 policijskih napada na novinare i novinarke.
Kriza daleko prevazilazi pitanje fizičke bezbednosti. Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju izveštavanju u javnom interesu. Prema podacima CASE koalicije za 2025. godinu, Srbija se nalazi na trećem mestu u Evropi po broju SLAPP tužbi. Dodatni zastrašujući efekat na rad novinara i novinarki proizvodi i činjenica da je uvreda i dalje kriminalizovana.
Pored toga, medijski pluralizam je pod ozbiljnim pritiskom. Većinski državni Telekom Srbija proširio je svoje vlasništvo nad medijima, dodatno učvršćujući provladine narative u medijskom prostoru. Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije funkcionalan više od 18 meseci, zbog čega je Srbija jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji bez operativnog regulatornog tela za medije. Koordinisani napadi botova i upotreba špijunskog softvera, uključujući Pegasus kompanije NSO Group, postali su sredstva digitalne cenzure usmerene protiv novinara i novinarki i medijskih kuća.
Vlada je pokrenula nekoliko zakonodavnih inicijativa, uključujući nastojanja da odredbe Evropskog akta o slobodi medija (EMFA) budu prenete u domaće zakonodavstvo. Međutim, novinari i novinarke i organizacije civilnog društva u velikoj meri su prestali da učestvuju u tim procesima, navodeći kao razloge nedostatak transparentnosti, kratke rokove i, pre svega, duboko nepoverenje u namere vlasti. Međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u zaštiti slobode medija u Srbiji, koja se ubrzano pogoršava, kao i u zaustavljanju šireg demokratskog nazadovanja.
Partneri inicijative MFRR i Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i novinarki pozivaju vlasti Srbije da:
- odmah obustave zapaljivu retoriku usmerenu protiv novinara i novinarki i uzdrže se od svih verbalnih, fizičkih i pravnih napada na medije, uključujući zloupotrebu SLAPP tužbi;
- uvedu specijalizovane programe obuke za policiju i pravosudne organe kako bi se obezbedila dosledna primena mera zaštite novinara i novinarki.
Partneri takođe pozivaju Evropsku uniju da javno i nedvosmisleno osudi napade na novinare i novinarke u Srbiji, kao i da direktno finansiranje Srbije u strateškim oblastima uslovi merljivim poboljšanjima u bezbednosti novinara i novinarki i poštovanju standarda medijskih sloboda.
Kompletan izveštaj sadrži detaljne preporuke upućene vlastima Srbije, uključujući Vladu, Narodnu skupštinu, policiju i tužilaštvo, o konkretnim koracima potrebnim za prevazilaženje ove krize.
Misiju je koordinisala organizacija ARTICLE 19 Evropa, a u njoj su učestvovale sledeće međunarodne organizacije: Asocijacija evropskih novinara (AEJ), Evropska radiodifuzna unija (EBU), Evropski centar za slobodu medija i štampe (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodni institut za štampu (IPI), Reporteri bez granica (RSF), Opservatorija Balkan i Kavkaz Transeuropa (OBCT), Index on Censorship i Komitet za zaštitu novinara (CPJ). Lokalni partner bilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Delegacija se sastala sa novinarima i novinarkama, urednicima i urednicama, medijskim udruženjima, organizacijama civilnog društva, predstavnicima policije, predsednicom Narodne skupštine, glavnim javnim tužiocem i drugim sagovornicima.
Izvor: EFJ
Prevod: NUNS, uz asistenciju veštačke inteligencije
