Partneri platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR) objavili su danas godišnji Monitoring izveštaj za 2025. godinu, koji dokumentuje 1.481 kršenje slobode medija koja su pogodila 2.377 novinara, novinarki ili medijskih subjekata u 36 evropskih zemalja u periodu od januara do decembra 2025. godine. Izveštaj su pripremili Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ) i Međunarodni institut za štampu (IPI).
Novinari, novinarke i medijske kuće širom Evrope suočavali su se sa kontinuiranim pretnjama tokom 2025. godine, navodi se u najnovijem Monitornig izveštaju. Na osnovu verifikovanih slučajeva zabeleženih u bazi podataka Mapping Media Freedom, izveštaj pruža sveobuhvatan pregled glavnih pretnji sa kojima se suočavaju novinari i novinarke u 27 država članica EU i devet zemalja kandidata.
Nalazi ukazuju na uporne probleme koji prevazilaze granice i političke sisteme. Verbalni napadi, kampanje blaćenja i zastrašivanje ostali su najčešće zabeleženi oblici kršenja. Digitalne pretnje nastavile su da rastu, dok su politički akteri sve češće identifikovani kao izvor pritisaka na novinare i novinarke. U nekoliko zemalja podaci ukazuju na duboko ukorenjene strukturne probleme, a ne na izolovane incidente.
Monitoring izveštaj strukturiran je u tri dela:
- Počinje opštim pregledom trendova i ključnih statističkih podataka širom Evrope.
- Tri tematska poglavlja zatim razmatraju nekažnjivost zločina protiv novinara, širenje zakona o „stranim agentima“ i kontinuiranu upotrebu strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).
- Završni delovi donose detaljne analize po zemljama za pet država članica EU (Belgija, Francuska, Italija, Mađarska i Španija) i šest zemalja kandidata: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Turska, Gruzija, Srbija i Ukrajina.
Ceo izveštaj pogledajte ovde (engleski jezik). Deo izveštaja o Srbiji pogledajte u nastavku.
Srbija
Situacija u oblasti slobode medija u Srbiji dodatno se pogoršala, uz nagli porast prijavljenih slučajeva. Tokom godine dokumentovano je 208 kršenja slobode medija – više nego dvostruko u odnosu na broj slučajeva (84) zabeleženih 2024. godine – što je pogodilo ukupno 358 medijskih radnika/ca ili subjekata. Tokom ove godine, verbalni napadi predstavljali su najveći problem (62%), zatim napadi na imovinu (23,1%), fizičko nasilje (21,2%), ometanje rada (19,2%) i pravne pretnje (5,8%). Većina slučajeva verifikovana je u saradnji sa SafeJournalists mrežom (SJN).
Medijsko okruženje ostalo je posebno opasno za novinare i novinarke koji su izveštavali o antikorupcijskim protestima nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Sve veći pritisci, obeleženi državnom represijom, podstakli su konzorcijum Media Freedom Rapid Response (MFRR) da u aprilu 2025. godine sprovede misiju solidarnosti u Beogradu i Novom Sadu. Misija je otkrila „vanredno stanje“ u kojem su cenzura, politički pritisci, zarobljavanje medija, kampanje blaćenja i pretnje životima novinara i novinarki postali uobičajeni i često prolaze nekažnjeno.
Tokom 2025. godine fizički napadi su zabrinjavajuće porasli, sa 44 zabeležena slučaja, u poređenju sa 14 u 2024. godini. Nasilje je normalizovano, posebno jer su organi reda iz neaktivnosti prešli na prekomernu upotrebu sile prema novinarima i novinarkama koji su izveštavali sa protesta. Od 16 napada od strane policije, više od 90% zabeleženo je tokom protesta, a pet je rezultiralo povredama. Više od polovine fizičkih napada počinila su privatna lica. Najmanje pet medijskih radnika i radnica brutalno je napadnuto tokom protesta povodom prve godišnjice urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu od strane maskiranih osoba. Među njima, jedna novinarka je bila primorana da obriše snimke pod pretnjom lomljenja kostiju.
U pokušaju dodatnog pojačavanja pritiska u napetoj političkoj klimi, visoki državni zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, nastavili su da diskredituju pojedine novinare i novinarke, lažno ih označavajući kao „neprijatelje“ države. Ovakva retorika, pojačana od strane prorežimskih medija poput Informer TV, podstiče onlajn i oflajn pretnje uz gotovo potpunu nekažnjivost. Taktike diskreditacije koje primenjuju javni funkcioneri sve se češće prenose i na lokalni nivo, usmerene protiv novinara i novinarki koji izveštavaju o regionalnim zajednicama i temama.
Nezavisni emiter N1 jedan je od najčešće targetiranih medija, sa najmanje 52 napada – od ponovljenih pretnji bombama i brojnih pretnji smrću, do fizičkog zastrašivanja i uznemiravanja novinara i novinarki. Novinari i novinarke N1 posebno su na meti predsednika Aleksandra Vučića i drugih javnih funkcionera, koji ih redovno izdvajaju u javnim istupima. Predsednik je optužio N1 i Nova TV za „čisti terorizam“, nakon čega su usledile brojne pretnje smrću i pismo u kojem se pominje napad po uzoru na „Charlie Hebdo“. U decembru 2025. godine predsednik Vučić je tokom konferencije za medije javno diskreditovao i ponizio novinara N1 Mladena Savatovića, nakon čega je on primio više pretnji seksualnim nasiljem.
Sličnom uznemiravanju bili su izloženi i drugi nezavisni mediji, uključujući Novu, Danas, Radar, kao i karikaturista Radara Dušan Petričić. Voditelji podkasta Nenad Kulačin i Marko Vidojković, kao i novinar Dinko Gruhonjić, takođe su bili kontinuirano izloženi pretnjama, verovatno nakon kampanja blaćenja u provladinim tabloidima. Anonimni leci usmereni protiv njih i drugih novinara i novinarki distribuirani su u javne i privatne sandučiće, dodatno povećavajući zabrinutost za njihovu bezbednost i bezbednost članova njihovih porodica. U Srbiji je posebno zabrinjavajuće i bez presedana targetiranje porodice novinara i novinarki – dokumentovano je 11 slučajeva ozbiljnih pretnji upućenih roditeljima i deci novinara i novinarki.
U tom kontekstu, organizacije koje brane novinare i novinarke takođe su se našle na meti novoformirane provladine Asocijacije novinara Srbije (ANS), koja je u više navrata blatila Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zbog njegove uporne podrške novinarima i novinarkama. Ove fabrikovane optužbe, kojima se NUNS lažno teretio za organizovanje antikorupcijskih protesta, javno je podržao i pojačao predsednik Vučić nakon što je NUNS obezbedio zaštitnu opremu za ugrožene novinare.
Dodatnu zabrinutost za bezbednost novinara i novinarki i njihovih izvora predstavlja kontinuirana nezakonita upotreba naprednih špijunskih alata i ciljani hakerski napadi. Organizacija Amnesty International otkrila je da su dve novinarke BIRN bile zaražene špijunskim softverom Pegasus. Pored toga, hakovani su i dva lokalna medija, kao i novinska agencija Beta i YouTube kanal jednog podkasta, čime je privremeno onemogućen pristup informacijama.
MapMF je tokom izveštajnog perioda dokumentovao i 12 pravnih incidenata, uključujući proizvoljna hapšenja 11 novinara i novinarki. Nova tužba za klevetu podneta je protiv istraživačkog portala KRIK, koji se bavi temama kriminala i korupcije, a podnela ju je bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Posebno uznemirujući slučaj odnosi se na hapšenje Aleksandra Dikića sa KTV-a i pretres njegovog stana nakon objavljivanja montiranog snimka koji je lažno promovisao nasilje.
Usred neprijateljskog okruženja prema kritičkim glasovima, otkrivene su i dodatne nepravilnosti u procesu imenovanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), najvažnijeg medijskog regulatora u Srbiji. Proces je kritikovan zbog nedostatka transparentnosti i nezavisnosti, uprkos reformama koje zahteva Evropska unija.
Raste neizvesnost u vezi sa budućnošću N1 i Nove, dve preostale nezavisne televizije u Srbiji, koje su u vlasništvu United Media. Ovo dolazi nakon nedavnih promena u rukovodstvu matične kompanije United Group, jednog od najvećih nezavisnih medijskih konglomerata u jugoistočnoj Evropi. Glasine o mogućoj prodaji dodatno su pojačane nakon što su oba kanala uklonjena sa platforme EON SAT (Total TV), koja je sada u vlasništvu sa državom povezanom kompanijom Telekom Srbija. Pored toga, procureli audio-snimak ukazao je na politički pritisak predsednika Aleksandra Vučića sa ciljem slabljenja uređivačke nezavisnosti N1.
Slučajevi političkog mešanja zabeleženi su i na javnom servisu Radio televizija Srbije (RTS), koji mesecima nije izveštavao o protestima. Oni uključuju navodna politički motivisana otpuštanja i direktno mešanje u uređivačku politiku. Dodatni primeri zabeleženi su u redakcijama Euronews Serbia, ELLE Serbia, Večernje novosti i Politika, gde su pojedini novinari i novinarke koji su se suprotstavili cenzuri i zalagali za profesionalne i etičke standarde bili primorani da podnesu ostavke ili su otpušteni.
Tokom 2025. godine, medijsko okruženje u Srbiji nastavilo je da se pogoršava alarmantnom brzinom. U narednom periodu neophodne su konkretne mere kako bi se obezbedilo pravo građana na slobodno i nezavisno informisanje i zaustavio trend nazadovanja u oblasti slobode medija.
Izvor: EFJ, prevod NUNS
