EN
Ko danas može da pogleda Milana Jovanovića i njegovu suprugu Jelu Deljanin u oči a da ga ne obuzme neopisiv stid zbog svega što im se događalo, a sad se kroz odugovlačenje suda produžava i nepravda se ponavlja iz dana u dan.
Milan Jovanović i njegova novinarska sudbina prava su mera slobode govora u Srbiji.
„Tri godine čekamo pravdu. Mi smo svi targetirani u ovoj zemlji i čekamo još samo da li će i pravosudni sistem da puca na nas. Ovo je bruka i sramota za naše pravosuđe jer posle tri godine i više od 30 suđenja oni još ne mogu da donesu pravosnažnu odluku. Sve su moguće rokove već prekoračili, niko ne odgovara, šta se ovde događa i šta više može da se očekuje“, kaže Milan za Cenzolovku.
Prvostepenom presudom su bivši predsednik Opštine Grocka i istaknuti funkcioner Srpske napredne stranke Dragoljub Simonović, bivši policajac Vladimir Mihailović i Aleksandar Marinković (nedostupan organima gonjenja i pored međunarodne poternice) osuđeni na 12 godina i šest meseci zatvora, ukupno.
Nemam reči kojima bih mogao da opišem stanje Jele Deljanin. Stajala je sama i gledala kako joj kuća gori, a muža su joj odvezli u bolnicu (vatrogasac Dejan Dimić)
Presuda je doneta u februaru ove godine, a od juna je u Apelacionom sudu, trenutno u nejavnoj fazi.
Pošto su svi zakonski rokovi za odluku Apelacionog suda uveliko probijeni, a većanje sudijske trojke tajno, niko ne zna kad bi mogla biti objavljena odluka. U vreme pisanja ovog teksta odluka Apelacionog suda je još nepoznata iako su od javne sednice prošla skoro dva meseca, a rok za odlučivanje je mesec dana.
Nedavno je u Drugom osnovnom sudu izrečena prvostepena osuđujuća presuda i Igoru Novakoviću, četvrtom učesniku podstrekačkog lanca koji je pokrenuo Dragoljub Simonović. Postupak protiv njega bio je izdvojen da bi se izbegla opstrukcija njegovog advokata. Izrečena je kazna od četiri godine zatvora. I u ovom slučaju sledi odluka Apelacionog suda.
Jela je gledala kako joj gori kuća, dok su Milana odvozili u bolnicu
Najteži napad na novinara u Srbiji, računajući od ubistva Milana Pantića iz Jagodine (2001. godine) koje je još nerasvetljeno, dogodio se 12. decembra 2018. Oko 3.30, dok su Milan i Jela spavali, u garažu njihove kuće ubačen je „Molotovljev koktel“, a požar koji je izbio zahvatio je vrlo brzo celu kuću. Jedva su se spasli tako što je Jela nadljudskim naporima iz kuće izvukla poluonesvešćenog supruga.
„Nemam reči kojima bih mogao da opišem stanje Jele Deljanin. Stajala je sama i gledala kako joj kuća gori, a muža su joj odvezli u bolnicu“, ovako je jedan od veštaka, vatrogasac Dejan Dimić, svedočeći na sudu, opisao samo jedan detalj te dramatične noći. Detalj dovoljan da se zamisli pakao kroz koji su njih dvoje prošli.
Milan će u jednoj ispovesti, mnogo vremena nakon paljenja kuće, ovako opisati scenu koja mu je neizbrisivo ostala urezana u sećanje:
„Ogroman plamen u kom nestaje moja prošlost. Stojim na ulici. Bos, na snegu i mrazu. Na meni je samo pidžama, a kod sebe nemam ni dinara. Sve je ostalo u plamenu, na zgarištu. Znao sam ko je to uradio, a u meni je ključao bes.“
Napad je bio najavljen
Paljenje njihove kuće usledio je nakon što je Milan šest godina bio na meti napada i pretnji o kojima je redovno obaveštavao policiju. Kaže da su ga upozorili i da je naručeno njegovo ubistvo.
Opštinske inspekcije su mu često dolazile na prag, što se može protumačiti kao vrsta pritiska da prestane da piše o korupciji i malverzacijama s novcem u opštini. Nezakonito mu je presečena kanalizacija i vodovod. Redakciji portala Žig info isečena je struja i do danas nisu priključeni na dalekovod.
Dva meseca pre paljenja kuće, glavni i odgovorni urednik tog portala Željko Matorčević fizički je napadnut i polomljena mu je jagodična kost. Napadač nije kažnjen i u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu i dalje je označen kao N. N. lice, iako je Matorčević sa 80 odsto sigurnosti prepoznao svog napadača i policiji ukazao na njega.
Nakon paljenja kuće, Dragoljub Simonović, tada još predsednik Opštine Grocka, podneo je 16 tužbi za klevetu sa ukupnim odštetnim zahtevima od više miliona dinara. Milan Jovanović je, pred javnu sednicu na Apelacionom sudu, novinaru Cenzolovke rekao da mu se život sveo na odlazak u sudnicu i kod lekara.
Novinari portal Žig info nisu podlegli ni pritiscima ni napadima. I dalje nastavljaju da istražuju sve što se događa u Grockoj, gde su, kako kažu za Cenzolovku, i dalje na vlasti kadrovi lojalni Dragoljubu Simonoviću, tako da korupcionaških tema i dalje ima, ali i pritisaka i napada na njih kao novinare.
Poslednji verbalni napadi zabeleženi su letos nakon što su Milan Jovanović i Željko Matorčević objavili niz tekstova o zapošljavanju velikog broja savetnika u Opštini. Verbalni napadi bili su najjači kad je objavljen tekst o „zvezdi“ TV Pink Gordani Uzelac, koja sa Opštinom ima dobro plaćen godišnji „savetnički“ ugovor.
DUGO ČEKANJE NA PRAVDU, A VIDIMO DA MOŽE I BRŽE
Prva godišnjica obeležavanja paljenja kuće Milana Jovanovića i Jele Deljanin obeležena je protestom novinara na Trgu republike u Beogradu pod parolom „Dogorelo je“. Po običaju, protest nije bio masovan, ali je primećen jer je tridesetak uglednih novinara, zabrinutih zbog opstrukcije suđenja, tražilo pravdu za svog hrabrog kolegu.
Druga godišnjica obeležena je brojnim odlaganjima ročišta na zahtev odbrane. Optuženi i njihovi advokati pojačano su u igru vratili taktiku sa početka suđenja – odlaganje, nedolaženje na sud, Simonovića je nesnosno počeo da boli zub, pa je traženo i veštačenje Stomatološkog fakulteta. Usledili su i brojni zahtevi advokata za izuzeće tužioca, sudije, pa i „cele Palate pravde“. Sudija Slavko Žugić više od dva meseca nije uspevao da pomeri proces ka završnim rečima.
Ovu godišnjicu na kontroverzan način osvetljava i vest da je za napad na novinara Daška Milinovića, koji se dogodio u aprilu ove godine, doneta prvostepena osuđujuća presuda protiv trojice napadača. Znači, može i brže.
„To što danas ljudi koji stoje iza zločina nad Milanom Jovanovićem nisu kažnjeni, za Reportere bez granica je neprihvatljivo i predstavlja ozbiljan napad na slobodu medija“, rekao je Kristijan Mir, izvršni direktor Reportera bez granica u Nemačkoj, nakon nedavnog sastanka sa Milanom u Slavko Ćuruvija fondaciji.
„Slučaj Milana Jovanovića za nas je simbol koji pokazuje nivo slobode medija u Srbiji i upozorava nas… Milanov slučaj je simboličan i kada je u pitanju nekažnjivost zločina nad novinarima u Evropi, i zato sam ovde da pokažem solidarnost Reportera bez granica sa njim“, kazao je Mir.
Solidarnost novinara je jedino na šta Milan Jovanović može da se osloni, jer pravosuđe je ponovo zatajilo.
Vučić „hapsio“ iz Davosa
Postupanje državnih institucija, pre svega policije i tužilaštva, odmah nakon napada na Milana Jovanovića bilo je veoma efikasno i brzo i ništa nije nagoveštavalo da ćemo i tri godine kasnije govoriti o neophodnosti da se pravosnažno kazne počinioci.
Već nakon deset dana istrage, 23. decembra 2018. godine privedeni su i pritvoreni neposredni izvršilac Aleksandar Marinković i Bojana Šijački Cvetković, koja je Marinkovića dovezla svojim kolima do Milanove kuće. Ona je brzo priznala krivicu, nagodila se sa tužilaštvom i osuđena je na šest meseci kućnog zatvora i kaznu od 50.000 dinara.
Ovo je bruka i sramota za naše pravosuđe jer posle tri godine i više od 30 suđenja oni još ne mogu da donesu pravosnažnu odluku. Sve su moguće rokove već prekoračili, niko ne odgovara, šta se ovde događa i šta više može da se očekuje
Sledećeg dana u pritvoru su se našla još dvojica iz podstrekačkog lanca, Vladimir Mihailović i Igor Novaković. Za vreme boravka u pritvoru obojica su priznala zločin. Vladimir Mihailović otkrio je da je nalog za napad na novinara dobio od Dragoljuba Simonovića.
Na osnovu ovih priznanja, 24. januara 2019. uhapšen je i nalogodavac Dragoljub Simonović, a naciju je o tome obavestio predsednik države Aleksandar Vučić u televizijskom obraćanju iz Davosa. Taj trenutak će ostati upamćen kao najbizarniji detalj celog procesa, ali je već tada nagovestio njegovu svetsku „reputaciju“.
Slučaj napada na Milana Jovanovića privukao je pažnju međunarodnih organizacija koje se bave pitanjima bezbednosti novinara, ali ne samo njih. Organizacije i instituti koji se bave monitoringom i merenjem stepena demokratije u tranzicionim društvima, ovaj slučaj su navodili kao jedan od razloga za lošije rangiranje Srbije, sve do ocene da je u pitanju hibridni režim i zarobljena država u kojoj institucije zavise od volje autokratskog lidera.
Maltretiranje i vređanje žrtava na sudu
Povod da s vremenom sve više raste zabrinutost domaće i međunarodne javnosti u slučaju napada na Milana Jovanovića dali su događaji na suđenju. Predugo čekanje na pravdu. Suđenje su obeležili opstrukcije odbrane, neodazivanje optuženih i advokata pozivima da dođu na sud, prave i izmišljene bolesti, poput zubobolje prvooptuženog Simonovića, ali i uvrede na račun žrtava i njihova sekundarna viktimizacija tokom ispitivanja.
„Došlo mi je da propadnem u zemlju kad su počeli da nas ponižavaju i ismevaju sve što smo sticali 40 godina. Povraćalo mi se u jednom momentu“, reći će Jela Deljanin za Cenzolovku nakon jednog od takvih ročišta.
Suđenje je trajalo oko 700 dana. Zakazano je 29 ročišta, od kojih je tek 16 i održano. Za prvo pojavljivanje Dragoljuba Simonovića pred sudom organizovana je podrška, uz aplauz, njegovih pristalica dovezenih organizovano o opštinskom trošku.
Od svih optuženih, Simonović je najviše vređao žrtve, omalovažavao ih, verbalno napadao ili „samo“ podsmešljivo gledao, sa prezirom, siguran da će se izvući od optužbi. Jer nakon što je pušten iz pritvora, drugookrivljeni Vladimir Mihailović promenio je svoj iskaz i negirao da mu je Simonović tražio da organizuje napad na Milana Jovanovića.
Niko od nepravosnažno osuđenih nije ni u jednom trenutku suđenja pokazao ni iskreno kajanje, ali ni delić ljudske empatije prema ljudima u poodmaklim godinama koji su ostali bez životne imovine i svih uspomena uništenih u požaru.
